Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

929

нинама, које су некада биле ногдечерене. Ну сем тога и н.ч данашњим глечерима налазимо не ретко постајање пречага и степенида. До душе чуло се од противника мишљења интензивног глечерског дејства, да се нигде на крају данашњих глечера, који су се ипак тако јако повукли, не могу запазити трагови басена, који би били откривени повлачењем. Па ипак то није тачно. На против, врло многи глечери свршавају се данас у широким басеннма, који су затворени с доње стране пречагама; тако, да само неколико примера наведем, Рбнин Глечер, Горњи и Доњи Арски Глечер у Швајцарској, Капр)нски и Вилдефрајшки Глечер у Источним Алпима. Прекрасна гнајсна нречага налази се одмах испод свршетка најпосле иомепутог глечера. Код свих ових глечера налази се каменнта пречага на извесном растојању од глечерског свршетка. а област између глечерског свршетка и камените пречаге заузета је наносима. Па ипак је на пр. ронски глечер, још при свом последњем високом стању средином прошлог века, био врло близу камените пречаге; исто тако и вилдеФрајшки глечер. Тамо, где се глечери свршавају у басенима, непрекидно се мења одстојање глочерског свршетка од камените пречаге, одговарајући глечерским осдилацијама. Други глечери, тако Горншки Глечер и Алечки Глечер, оба највећа алписка глечера, свршавају се на самој каменитој пречази. Глечерске отоке усекле су у ове пречаге ждрела, у која се лед приликом завлачи у виду узаних језика. Ови глечери учествују у глечерским оецилацијама поглавито на тај начин, што они нарасту и опадну не могући нриметно померити положај свог глечерског краја. У свима овим случајевима јасан је постанак пречаге и басена, који је положен изнад ње. Глечер лежи широком основом на подлози. •Љед, који је на свом дну пун комађа стена, помера се непрекидно у напред преко подлоге. Отуда се она одире. Где се глечер свршава, ту престајо и ово одирање подлоге. И ако се долина на дну глечера својом целом ширином удубљава глечером, то се испод глечерског свршетка ограничава удубљивање на корито глечерског потока, који усеца узани теснац. Тако је то само природно, да глечерско корито узима постепено облик басена, који је с доње стране, тамо где се налази крај глечера, затворен .једном каменом плочом, која је опет често просечена потоком. Заиста многе пречаге у алписким долинамадају се тиме објаснити да је се ту налазио у давнашња времена крај глечера. Ако се ту често данас на супрот томе не налазе морене, то се да на то свести, да су оне уништене при доцнијем покретању глечера у напред. Друге пречаге очевидно су у вези са појавом отпорнијих стена. Тако је у Алпима свуда распрострањена појава, да глечери, при нрелазу од архајских стена (гранита, гнајса) на кречњак, налазе повода да граде пречаге. Глечер одире далеко јаче архајске стене но кречњак, тако, да се кречњак