Просветни гласник

930

111'ОГВЕТТШ ГЛЛСНИК

при једнаком трајању глечерског дејства, најзад испрепарира у облику пречаге. Тако се надази уираво на граници Архајика снажна кречњачка пречага, која изнад Мајринга потпуно затвара додину Ара и у коју је Ар усекао необично лепо ждрело; исто је тако код Св. Мориса у долини Роне једва нешто мало слабија кречњачка пречага. Друге опет пречаге везане су за места, на којима је знатно опала брзина глечерског кретања. Тако бих ја желео објаснити постанак пречага на ушћу висећих бочних долина у главну долину. Глечер главне долине заустављао је бочни глечер у његовом доњем току и при том је се бочни глечер насукао на главни глечер. За разумевање стварања пречага мора се остати тога свесно, да је висина пречага, у сравњењу према моћности леда старе иоглечерености, још увек врло незнатна. Изнад пречаге на Гримзелу уздизаше се лед још 7—8 пута више, но што учи граница глачања. Отуда пречаге изгледају само као незнатна узвишења у кориту глечера. 4 И острвске главице, које се кадшто јављају у некад поглечераваним долинама, своде се на пречаге глацијалног постанка. Ако се на име један глечер завршава читава времена на једној пречази, то се често дешава. да му отопљена вода. не отиче .једним већ двама глечерским потоцима и да оба усецају у пречази теснаце, као што се то још и данас може носматрати на Алечком Глечеру. Или се и отока помера с времена на време. Ако после тога пређе глечер преко пречаге, коју је речна ерозија расекла на два места, и ако Је он заокругли, то ће се у исто време прошприти и они теснаци, и острвска је главица готова. Отуда се ни у ком случају не могу острвске главице употребити као докази против глечерске ерозије, као што се то тако често чини. Код њих се увек ради о каменим пречагама глацијалног постанка, које су модиФиковане речном ерозијом. Исто тако постанак степеница и предубљеност дају се лако свести на глечерску делатност. Што је већи глечер, у толико је брже његово кретање, у толико је већи притисак, који он на своју подлогу врши, у толико је томе одговарајући јаче његово односеће дејство, у кратко глечерска ерозија. Тако је то дошло, да су у Леденом Добу моћни главни глечери, који су се налазили у великим долинама, у истом времену усекли своја корита далеко дубље, но њихови мали бочни глечери. Што су ови мањи били, у толико је више заостајала њихова долина у удубљивању иза главне долине; услед тога развијала се је степеница на излазу бочне долине, која је у толико већа постала у колико беше мања бочна долина. Ово се може нзврсно раснознати на пр. на бочним долинама ронине долине. Ни при састајању река нису друкчији односи. И овде се налази дно мале бочне реке високо изнад дна главне реке, тако, да се и овде дна степеничасто сједињују, док се површина воде бочне реке састаје у истом