Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

931

нивоу са површином гдавне реке. И код квартерних глечера постојал.а је исга таква сагласност у новршинском нивоу при једновременом степеничастом облику дна. Глечерском се ерозијом тако исто дако објагањава, да је тамо, где се сједињују две једнаке долине, долина, која је овим сједињавањем постала, дадеко јаче удубљена, но обе сједињене долине, које степеничасто ка првој падају. Сједињени глечер имаоје да како већу моћност и већу брзину. но поједине саставнице; отуда је он брже усекао своје корито у дубину, но оба сједињавајућа се глечера. Степенице, које су на овај начин постале, нису тако стрме, као степенице, којима бочне долине утичу у главне долине. Прираштај ерозивне снаге глечера низ долину при сједињавању две једнаке додине није учињен тако нагло, као при прелазу из бочне долине у главну. Овом закону о јачој ерозији уједињених гдечера одговара, да тамо постаје степеница, која је уз долину окренута, где глечер губи у маси одвајањем једне гране преко вододеллице. Пенк, који је изучавао такве степенице на горњо-талијанским језерима, назива их (БШћгепгзШеп) „дифдуенцске" степенице. Од велнког је значаја сазнање, да су алписке долине, у којима су лежади сасвим мали глечери, само незнатно удубљене и отуда свој првобитни ниво задржале готово непромењен. Оно ће нам доцније помоћи да реконструишемо површину земље, као што је била пре Леденог Доба. Оно нам још сад пружа средство, да ценимо минималли износ гл.ацијалне ерозије. На пр. данашња Ронина Долина предубљена је према својим малим бочним долинама за 500—600 м. За толико најмање предубљена је главна долина у Леденом Добу. Пошто је данашње дно долине доста високо засуто, мораће у ствари укупан износ глацијалле ерозије бити још далеко већи. Узмимо дно Женевског Језера, које нам свакојако преДставља дно корита Рониног Глечера при његовом излазу из Алпа, а које је само незнатно уздигнуто таложењем језерског муља, те се добија глацијадна удубљеност од 800 м. Заиста огроман износ! Ронин Глечер био је највећи од свих алписких тдечера. Мањи глечери, као што је Арски Глечер, Рајнин Глечер, Инов Глечер и т. д., удубили су сво.ја корита за нешто мање, али још увек за врло знатне износе, који делом знатно прелазе 400 и 500 м. На свршецима долина, које су гдечери предубили, налазе се, као што смо то горе извели, делом још и данас велика језера. Против гледишта, да су алписка језера постала глацијадном ерозијом, навођено је, да се не да замислити, да би лед могао урезати тако дубоке басене у чврсту стену. На супрот томе мора се упозорити на то, да су баш басени великих језера, у сравњењу према својој величини, врло пллтки. Код Циришког Језера односи се највећа дубина према дужини као 1:280, код Женевског Језера као 1:226, код Фирвалдпросветни гласник, II кн.., 10 св., 1910. 61