Просветни гласник

932

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

штетског Језера као 1:168, код Тунског Језера као 1:88, код Цушког Језеракао 1:66. Нарочито је супротнападинанадоњем крајујезера тако мада, да је лед могао тећи сасвим лепо уз љу. Ово му је омогућено тиме, што је пад његове повргаине, као што уче обалске морене, био већи од супротног пада језерског басена. Ну то је и све што је потребно да со потпомогне течење леда. Да бих показао, да се за постанак тако огромне предубљености, не мора ни у ком случају узети неизмерно велика глечерска ерозија, да је шта више довољан сасвим незнатан износ, изнећу један мали рачун за Ронину Долину изнад Женевског Језера. Покушајмо да проценимо количину леда, коЈа је овде у подножје стигла из Алпа у току једне године за време носледњег Леденог Доба. До душе ово дењење можемо извести само под претпоставком, да отекла количина воде у Леденом Добу није била еи већа ни мања, но данас. Средња висина тадога износи овде данас 1*5 м. Од тога отекне Роном 1*2 м. Пошто слив Роне изнад Женевског Језера износи округло 5200 км\ то даје 6 - 3 км 3 . отичуће воде. Ако је у Леденом Добу отекла иста количина воде као лед, то чини 7 км 3 леда. По мом мерењу износи попречан пресек рониног глечера при изласку у адписко подножје 12 км 2 . Пошто би оних 7 км 3 при сталном стању глечера морало проћи кроз овај пресек за једну годину, то се добија средња брзина леда 600 м. за годину. Брзина на дну била је нешто мања, површинска брзина знатно већа, од прилпке округло 1 км. Моћност леда над дном долине износила је 1200—1300 м. Из. тога се рачуном изналази да је на квадратни метар глечерске подлоге вршен притисак од 11—12 милиона килограма. Ту се дакле превлачио ледени стуб преко глечерске подлоге са брзином од нешто испод 600 м. за годину, који је на квадратни метар притискивао са 11—12 милиона килограма. Да је при таквом покретању могло и морало бити одирања подлоге, није никакво чудо, особито кад се помисли, да се у основи глечера налазе у њему замрзнуте подинске морене. Узмимо да се том приликом однесе од глечерске подлоге само 1 мм. за годину, то би онај целокупан износ глечерске ерозије на изласку Ронине Долине, који смо утврдили на 800 м., био извршен за 800.000 година; а ири десет нута већој ерозији — 1 см. за годину — за 80.000 година. По свему што знамо можемо, да како на врло несигуран начин, ценити време на округло иола милиона година, за које су велике алписке долине биле испуњене ледом у Квартерном Добу. Ако би се овај број обистинио, то би довољна била ерозија од непуна 2 мм. за годину, па да се објасни цео износ предубљености. Постоје разна посматрања о току ерозије ледом на дну глечерског корита. Под глечером се врши јако распадање стеновитог материјала. Блимке и Финстервалдер показали су, како се фини делићи