Просветни гласник

наука и настава

933

стене одваљују при промени притиска под ледом, чија температура није одвише удаљена од тачке мржњења, за све време док се дешавају промене притиска на деду. Пошто по подацима мерења температуре у глечерима, као и по теорији, у свакој дубини глечера влада она температура, која одговара тачцп мржњења леда при постојећем притиску на том месту; то мора да наступи непрекидно смењивање мржњења и отаиања као последица колебања притиска у глечеру. На овај се начин одвајају фини дедићи од дна глечерског корита, као и од камења замрзнутог у леду, који потом доцнлје проузрокују замућеност глечерских потока. Ну пре свега иод глечером се дешава и извлљивање стеновигих делова из подлоге, па и читавих блокова Више је пута полазило за руком да се, у садањим периодичним повлачењима гдечера, нађу бдокови на земљишту, које је глечер оставио, који тачно пасују у удубљења, која се налазе даље горе у шлиФованом каменитом земљишту. То вреди нарочито за области, где је земљиште саграђено од кристаластих стена. Овај процес потпомаже једна појава, коју сам нарочито могао упознати у горњој долини Ара. На ноддози глечера јавља се на површини гдечера паралелна испуцалост хомогене кристаласте стене. Оиа одваја из стеновите везе управо илоче, које гдечер тада дако може даље да покреће. Ово је плочање у области долинског дна хоризонтално у горњој долини Ара на пречази одмах изнад Гримзелхоспица, на странама је њима паралелно — стрмо уздигнуто. Плоче се пружају са запада на исток, сдедујући правцу долине. На против између Гримзелхоспица и Хандега, где се горња додина Ара простире са југа на север, дакле управно на пређашњи правац, и плочање се пружа са севера на југ. Ово је плочање на дну некад поглечераваних долина дакле независно од сдојевитости кристаластих шкриљаца. Гдечер врши снажна дејства не само на своју подлогу удубљујући је, већ и на стране додина. Тако звана граница глачања оштро је обележена на висини, на којој се надазила површина старе глечерске реке. Испод ње владају скроз округдасти облици, као што их моделише глечерска ерозија; изнад ње указују се окомити врхови и гребени, дело овде владајућег јаког механичког распадања, као што оно бива у слободној атмосФери високе нланине. Тиме, што се је глечер клизао дуж страна, он је исте докле их је достизао одирао и заокругљавао. Ну на овај начин бивадо је и поткопавање страна. Глечер је подупирао поткопане стране све дотле, док је долину испуњавао. Пошто је доцније глечера нестало, тада се престрме стране нису могле више држати, иојавиле су се пукотине и најзад су ее престрме партије сурвале у долину. Тако су се свуда по Алпима дешавала небројена рушења брда као последица поткопавања квартерним глечерима. Ово поткопавајућс дејетво леда може се приликом посматрати и на да61 *