Просветни гласник

934

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нашњим гдечерима, тако на Ронском Глечеру. Овде се је покренуо зид, који је још педесетих година био подупрт Ронским Глечером тригонометријски сигнад се спустио, који се изнад истога надазио. Аналоги су односи у додини Еца. Овде се јасно виде нукотине на падини — у углу између Фсрнагтала и Розентала, нешто изнад висине, коју глечер достиже за време свога максималног стања — дуж којих степеничасто тоне падинска стена. Исто су тако моделисани и регионп адписких врхова и гребена за време Деденог Доба. Постанак карова нарочито стоји у вези са поглечеравањем, који су као пиже укопани у врхове и гребене Алпа изнад једне одређене висине. У понеким гребенима налази се кар до кара; стрма полукружна падина опкољава хоризонтално или ипак мадо иагнуто додинско тде, које је често завршсно стеновитом пречагом према издазу додине а овде онде скрива и по једно усамљено брдско језеро. Карове немају све планине без изузетка, које никад нису носиде гдсчеро. Тиме је утврђена и њихова веза са старим гдечерима. Они се надазе тамо, где су биди почеди алписких глечера, лед је се кретао дакле ка долини, од падина наниже. Они сејављпју нарочито на ртовима умерене стрмости. То су увек такви ртови, који су пре Леденог Доба имали округле облике средњих планипа. То је и раздог зашто карова нестаје у високим дедовима швајцарских Алпа. Механизам постанка карова још није разјашњен у свима тачкама. Изгледа да постанак кара ночиње увек мадом удолином у висини средње-нланинског рта. Овде се је скупљао снег, ту се дешавало познато лагано текуће кретање снега, који се је постепено претворио у Фирн и лед и од удолине измодедисао кар. И кланци су поглечеравањем битно промењени, у кодико је текући дед предазио преко њих. Они су саглачани и на овај су начин од седластих кланаца ностали предубљени кланци, који су ограничени степеницама према обема долинама. И на подножју Адпа, где су се они лепезасто шириди, извршиди су гдечери велико морФолошко дејство. Овде, на издаску алписких додина бида је гдечерска ерозија знатна. Одавде, па у свима правцима ка гдечерском ободу, опадала је. Резултат је бии постанак падине, која је нагнута од места старог глечерског обода ка изласку алписке додине, дакле супротно пданини. На, овој падини развио се је, ио нестанку леда, центрипетални речни систем. И оне области, које су првобитно имале скроз нагиб од планине, увучене су у току КвартерНог Доба у ово центрипеталцо одводњавање. Тако, издазак сваке веће адписке долине, која је некада била испуњена гдечером, представља басен, па и ако он често данас више није заузет језером. Ја сам горе покушао, да у кратким потезима нацртам глацијадне црте Алпа. Оне се не дају свести на дејство воде, јер она свуда ради