Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

93б

само на уништавању оних дрта у земљитту. Већ и сад нам со показу.је глечерски рад пун значаја. Ну до потпуне оцене његове огромне величине Додазимо тек, ако покушамо да реконструишемо земљиште у Алпима, као што је оно оило пре Леденог Доба. Овај је покушај у ствари успео и резултат је довољно чудиоват. Видеди смо, да су алписке долине у толико мање биле удубљене у Квартерном Добу, у колико су мањи били глечери, који су се у њима налазили. Мале бочне долине, које огромним степеницама утичу у велике главне долине, које су ледом предубљене, допуштају нам, да извлачимо закључак о висинском положају старог додинског система: његов је ниво морао бити од прилике исто толико висок, као дно малих бочних долина. ко.је глечером готово ни мадо нису удубљене. У одговарајућој висини наилазимо кадшто и у гдавној додини ведике тсрасиране падине, као тако зване долинске „лајстне" (ТаПеМеп) или „гезимсове" (Оебћизе), који су према долини бдаго нагнути. То су нам остаци старих долинских нивоа. Они су независни од особина стена, чиме се оштро разликују од тако званих денудационих тераса, које се своде искључиво на промену тврдине у стени. Особито су величанствено разви.јени у Љутербрунентаду; ну има их и у долини Ара а ирекрасни су у долини Роне. Овамо долази широка. тераса на поднож.ју Егишхорнског Била, ко.ја почиње близу хотела ЈунгФрау па. траје до Ридерфурка; даље низ долину Велики Бригерберг, затим код Сидерса Монтанска Тераса, код Ситена (Змп) Ајска Тераса, у доњој долини Роне Вијар-сиродонска Тераса и Гезенска Тераса код Бекса итд. Исто тпко у обдасти Рајса. Овде пада Цушко Брдо. које је североисточно од Душког Језера, тачно у ниво старе долине. Свуда су данашње долине удубљене у ове старе површине долин.ч. И у самом срцу нланине можемо пратити стару површину долине; ну њени се остаци овде данас не показују као дадеко распрострањене, више иди мање хоризонталне терасе, већ као блажи падински нагиби, који деже изнад стрмог глечером удубљеног корита долине. Трагањем ових старих додинских осгатака показадо се, да они припадају зредом долинском систему. Пад долина. свуда је стално оиадао од почетка па ка издазу њиховом у адниско подножје; он је био у мањим додинама већи, а у велшшма мали. При том попречни пресек долина није био на свом дну раваи, већ одговарајући кривој линији бдаго затегнутог ужета, као што то показује њииб терасиних површина према средини долине. Ови стари додински системи не показују нигде ни трага од степеница и пречага, као што се оне данас тако многобројно надазе у Алпима. Очевидно је, да су Алпи некада били зреле пданине, измоделисане искључиво текућом водом, тако, као што смо на почетку наших извођења изнсли за непоглечерене планине. Да је ова стара површина. земље, чији су нам остатци очу-