Просветни гласник

936

ПРОСВЕТНИ ГДАСНПК

ванн у нланинским долинама, заиста постојала непосредно пред наступањем првог ноглечеравања, не раније и не доцннје, за то су се нашди сигурни докази. Старе долине истнцаху у алписко подножје у висинама: Ронина Долнна 900 м., Арова Долнна 1100 м., Рајсова и Линтова Долина 850—900 м. Овде се на терасе старих долинских дна надовезу.ју широке заравњености, које тону ка Швајцарској Јурн. Трагањем ових облика дознало се, да је готово целх> швајцарско алписко подножје било заравњено. Као блага округласта узвишења уздизаху се нзнад ове опште заравњене површине Мон Жиблу, НапФ и Тогенбуршке Планине; они се непосредно надовезиваху на адписке ланце, којн раздвајаху алписке долине једну од друге. На подножју Јуре простираху се широке равне површине. У ово земљиште, које се одводњаваше у свом северном делу код Валдсхута ка Гајни, у свом јужном делу Роном ка Средоземном Мору, удубљени су данас долине и језера. Ну велики делови заравњености још су се очували, тако у Белпбергу код Берна и јужно од Арове Долине, у Мон Жора код Дозане, у Толонској Тераси на Женевском Језеру. Особито је лепа очуваност у северо-западној Швајцарској, тако у висоравнима код Хутвила. Северно од Хутвила све до Рајне налази се на овим заравп.еностима моћан шљунак. за који се да доказати, да су га сталожиле воде отопљене од глечера у ирвом леденом добу. Материјал овога шљунка тачно је толико исто стар, колико и морене прве поглечерености. Отуда су морале заравњености, на којима се налази онај шљунак, чннити површину земље непосредно пред првим Леденим Добом. Оне нам дакле предсгављају делове преглацијалне површине земљине. Ну тиме је оштро одређена и старост старог долинског планинског система, који смо описали. Ни он није ништа друго до преглацијална површина земље. Тиме смо добили важну тачку ослонца за процену количине одношења у целом квартерном времену: све удубљивање долина ијезера испод оног нивоа припада квартерном времену — великом Л.еденом Добу. Тек ово сазнање даје нам пун размер за одношењс, које се је десило у квартерном времену. За Средњу Швајцарску могло би се ово одношење циФрама да изрази. Из Средње Швајцарске, чија површина износи 12.000 км'\ удаљени су 3000 км 3 стене. Толико износи занремина долина и језера иснод нреглацијалне земљине површине. Замислимо сад ових 3000 км 3 равномерно распрострте по целој области, то би добили слој од 250 м. моћности. За толико је дакле у средњу руку снижена Средња Швајцарска у квартерном времену. Несумњиво је одношење у Алпима још знатније било. Тамо су долине делом 600 и 700 м. утонуле у преглацијално земљиште. За колико су однесени врхови и ртови, не може се нроценити. Растресите масе, које су из Алпа изнесене, употребљене су само својим најмањим делом на ободу глечера за подизање моћних моренских бе-