Просветни гласник

938

ПРОСВЕТИИ гллсник

ЛАЖ У ДЕЦЕ.

Питање о дажи има вечити значај. Она је стадна препона истинског прогреса, најопасније и најпосто.јаније зло моралног савршенства, Она кочи еволуцију науке, отежава узајамне односе и, будући допуштена у службеним СФерама, растројава државни механизам. Што се тиче васиитача, то је она за њега исти бич о који се могу разбити сва његова подузећа, ма како добра била. Међутнм, у сувременој школи лаж је тако обична гошћа, да се без ње не може замислити наша школа. У њој јс она пустила дубоко корене и на силу старине и обичаја легла на базис узајамних односа. Да би дело васпитала имало успеха неопходно је потребно истерати из школе то чудовиште: а за то треба знати у каквој се Форми појављује, чиме се храни и како напредује. У овом чланку 1 ја ћу покушати да представим вашој пажњи слику ницања лажи у деце, њено разви.јање и цветање у вези са условима, који изазивају и оспособљавају њен развитак. Јака животна моћ и скоро свеопшта раснрострањеност порока који анализујемо, одавно су привукли к њему пажњу многих иснптивача, али довољно знатна сложеност његова увек је била нрепона за његово потпуно познавање. „Лаж је раздешеност, дисхармонија код човека, — лажов чини једно, а говори друго: тврди да је нешто истина и у исто време сазнаје да нешто није истина. Као свака раздешеност, она (лаж) је појава непријатна. Човек је по природи једноставно органско биће. Свако колебање, раздвајање њему није по вољи, јер оно ствара хаос у души и слаби силе човекове, делећи његов живот на два живота. А акоје тако, онда је очевидно, да лажљивости не може бити у првобитном његовом саставу." (П. Т. Капћсрев „о дечјој лажи." „Рус. Школа" 1900 г.). И заиста, дете у првом времену свога живота не лаже и не крије: сва његова осећања и жеље прелазе сами по себи у рад. Такав је пак, основни закон: свака мисао, свака жеља постаје рад. — Рад у својој суштини и није ништа друго, до мисао, која је остављена сама себи и која следи своме нормалном развићу, како је то особито јасно опажено у безвољннх бића, и нр.: хипнотика. Его такво нервно стање постоји код сваког детета, — сва његова осећања и мисли иепољавају се сама по себи у позитурама, у нокретима, у дреци, у речима; ње-

1 Овај је чланак извештај, који је прочвтан у »Студенском Психолошком Друштву« у Д. Академији у Петрограду.