Просветни гласник

11АТКЛ II НЛСТЛВА

гово тело бива ст.члни и верни израз његове унутраитости , његова исходна тачка је — апсодутна искреност и отвореност 1 . Међутим неки аутори, који су писали о лажи, виде у лажљивости до извесног стунња урођену дрту дечју и труде се да нађу код њих незнатне обмане и притворства у самој колевци' 2 . Да не би наша теза о првобитној праведности била сумњива потрудићемо се, по могућству, анализовати све те оптужбе. Почнимо од тога, да је све те обмане те-шко иодвести под категорију садашње лажи. Тако нпр., ако дете сакрије ствар, која се њему допада и, будући запитано о њој, иоказује празне руке, онда је такав поступак тешко назвати лажју, ма да у њему постоји клица обмане. Ради објашњења наведеног Факта потребно је напоменути, да се у деце рано развија инстиктивна страст сакривати ствари. Мања притворства у сличним делима, по мишљењу Сојли-ја, и могу бити продукти само те наклоности и жеље, која је прати, да други не нађу сакривен предмет 3 . У најгорем случају те „обмане утицајем", по његову мишљењу, јесу као покушај заметнути траг у области, која се рачуна као чисто лично дело, и садржи мали део намерне лажи. Осим тога, што је врло важно, такви случајеви нису могућни пре године или године п пб, а у то време деца, по експериментима Јакубовича, већ путем иосматрања и различнпх -случајева сазнају, да оно што говоре и чине старији није свагда тако у истини. И, према томе, анализовани случај јесте појава стечена, копирана. Још су јаснији знаци подражавања и секундарних карактера, кад се догађају у мало познијем времену, када нпр. дете лаже на невин начин, да би задивило децу, или подражава гласу разних животиња да би уплашило дадиљу. Што се тиче невериостн у саопштењу, то се оиа лако објашњава недовољним знањем језика. „Данас сам се купао" — може сасвим незначити данас. Према наведеном разлогу дете може побркати или неверно схватити туђу реч и др. — лаже, али лагања нема. Тога су ради и сви случајеви, како се чини блиски к лажи, код одраслих због увеличавања и умањивања. Деца су осетљива, на њих јако утичу за одрасле најобичнији утисци. Будући мала, нејака, деца (природно .је) преувеличавају значај ствари, њихово ареимућство, макар да је оно и незнатно. У детињству нама све изгледа веће — и језеро и река и малени гај, — деца друкчије гледају на околину, но ми. Један педанта Немац, ирича Капћерев, узнемирио се тиме, што је дете тврдило, да је његов отац високог раста, а он је био среднег. Очевидно

1 Мел.итанр* Психологв л.жп.* Превод с ф . Н. Н. М. 2 Пзвод из Монтена, цитиран код Комијера. 3 Џон Сојли »Сниси по психологији детињства.« стр. 285.