Просветни гласник

940

11РОСВЕТ1Ш ГДАСНИК

је, да овде од стране дстиљс ниј« било л.ажн, иао да није било ни повода за узнимиривање. Дете у поређењу са собом није мог.то да ие рачуна оца за великог, не говорећи већ о гоме, што је умањивање у његовој иредстави управо било увредљиво за последњега. При изучавању питања о дечјој лажи, не може се заборавити, да сматрати дете за лажова, побуђу.је често једно игнорисање једне врло валше особине детињства — немањем код деце тачне и строге диФеренције између представа. „Дечје представе готово су толико живе, као и опажања." Због тога дете не чини разлику између Фигура, које се налазе у њему, и које оно непроизвољно објективира. Оно меша истинито са лажним, привидно са реалним. Уз то, пак, дете сматра те представе иодчињене сво.јој вољи и игра се њима, како се њему свиди. Отуда деца често тврде и оно, што видети и чути иису могла. Дн би довршили са аналогим случајевима лажи, коју Еапћерев умесно назива „привидном лажју", потребно је још рећи о дечјим обманама у игри. Девојчица, играјући се с лутком, може потпуно озбиљно говорити: да она има дете, да оно расте, да почиње говорити, да је добило кијавицу, или тако исто озбиљно може дечак себи приписивати улогу оца и др. Овде као да има и лажи, али у самој ствари — то је творачка работа дечје Фантазије, која је слична работи белетриста. ПроФесор Ланге види у основи дечјих игара вештачку самообману, без које не могу бити ни одрасле, при свакој уметвичкој наслади И према томе, лаж у игри, као и у предидућим случајевима, мора се уврстити у кагегорију привидности. Али већ та привидна лаж може бити и бива често као прелаз за праву. Ако јс с етичке тачке гледишта она као нсбо од земље далеко од лажи одраслих, онда је, „са психолошке тачке гледишта вели Мељитан —■ тј. са гледишта механизма и чак природних Факата, диФеренција између игро и лажи готово незнатна, јер и у једном и у другом случају наилазимо на тврђења, која су супротна истини." По мишљењу овога писца, ко.је заслужује пуну пажњу, дете и открива лаж имено у игри. „Ради тога вреди детету предложити сво.ју игру, мало после: нека оно опази да се његово верује, нека се користи нашом поверљивошћу, и пред иама ће се показати лаж, а такође и оне користи, које је могућно извући из ње". А ако је тако то и пајдаља лаж његова имаће све знаке и карактерне прте ираве лажи, т. ј. осим нескладности истине, коју видимо и у случајевима „привндне лажи" 1 »Ири иоематрању слика, статуа, уметнички сиореннх издања, богато украшених украса, у већој или мањој мери свагда, веди он, игра улогу наша илузија. Због чега и сзако отуда добивено задовољство по својој унутрашњој суштини није ништа друго, него акт разумне и добровољне самообмане*. Ланге »5 г мет. иасп. деце«.