Просветни гласник

948

ПРОСВЕТНН глдсник

Физичке и моралне слабости" (Капћерев). „Симудација је — отказ од сопствене дичности на дуже или краће време" (опет он). Због тогаје очигледно, да оне не могу бити заједно са наравственим мужанством, као и то да се узајамно не трпе. Као други толико исто важан узрок дажи сдужи неправидно вдадање. Оно се, као и свака неправилност уопште, познаје путем поређења са законом, са забранама. С тога друга васпитачева брига мора бити — брига о што је могућно мањим закраћивањима. При чему се забране (без којих наравно не може бити) морају одликовати стадношћу, а смисао њихов без изговора мора бити разумљив деци. Не говорећи већ о томе, да под забрану не треба стављати благовремено задовољавање органских осећања, родитељи будним оком морају пазити, да се деци не би десило да плачу за своју искреност. Што се тиче природне предиснозиције за лаж у овога или онога детета, то у морално здравој средини она једва може бити опасна, — тим пре што пред негатив опасних задатака разумни васспитач увек може иставити друге, њима противуречне. „Дечја природа је са моралне стране област полуразвијених зачетака - клица, између којих постоји неравна борба, и од којих су само једни нријатни за наравственост." 1 А у тој истој борби могућно је користити се, условљавајући једне и слабећи друге. У таквом случају могу се нпр. иотпомоћи дечја склоност ка хармонији и инстиктивни зачеди симпатија према истини. — Помоћу те борбе може се (васпитач). користити чак и онда, када је први пајпогоднији моменат пронуштен, и када је дете већ почело да лаже, подржавајући и узбуђујући у њему непријатно осећање носле створене лажи. Како то треба чинити, и у чем се мора иредстављати борба показаће положај ствари и сваки носебни моменат. Не може се најзад не пожелети, да ни за тренутак не треба заборавити. да ми имамо посла са организмом како сложеним, тако и нежним, и да ту грубој сили, нарочито у првим случајевима, мање од свега другог има места. Јединствен модус, којим се она (борба) може и мора изражавати јестенасвакиначин лишавање детета од плодова, које доноси лаж. Постојано нримењивање тога модуса убиће лаж у корену: задовољство од лажи пропада, дете ће брзо схватити, да нема зашто да лаже, јер тим путем савршено ништа не добива. С рускога Душ. Р. Михајловић Н. Аљешинцев учитељ

1 Џ Сојдп. Ј ,Лекције из дечје нсих.« стр. 299.