Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

1055

Све до нроналаска ливених, нокретпих слова, ј . ј. ГЈ г теибергове типограФије, слике и краћи списи умножавали су се заједно дрворезом и металорезом, на сличан начин као што то и данас раде наши печаторезци или штамбиљоресци; дужи пак списи калиграФисани су већином од стране млађих калуђера, а илустровали их миниатур-сликари. ГГрема томе и у оно средњевековно н примитивно доба библиогра®ске технике, просветна пропаганда, и ако веома споро, ипак је вршена у комбинацији речи и слике, тако, да се научни и уметничкп смисао и у старо врече хармонично развијао. Ну од проналаска Гутенбергове вештине, просветна пропаганда поче се ширити само у речима; дакле, апстрактно и једнострано, јер се од тада вештина умножавања сииса усаврши, а вештина умножаваља слика оста и даље спора, примитивна и скупа, тако да се слике нису могле не само са текстом заједно умножавати, већ су уопште услед прескупе и споре израде ретко и умножаване. Стога је наука продрла у народ много раније од уметности, али с тим и прозаичност. Последице тога апстрактног дисхармоничног просвећивања биле су: једнострано, недовољно, а често и погрешно схватање и разумевање знанствености и уметности, а с тим и света уопште. У колико су се последице тога аистрактног просвећивања увећавале, у толико се више тежило методи конкретног просвећивања, т.ј. очигледним примером, посредством слике, за то што се сликом не само јаче буди и развија смисао о правој лепоти и истини, већ и стога што се сликом најтачније, најкраће и најошпирније представи сваки предмет или замисао, па се према томо сваки опис изражен сликом разуме и упамти брже и боље но онај који је изражен речима. На пример, кад би нам неко ма и најбоље описао извесне уметничке облике и научне предмете, рецимо разне орнаменте, лепоту девојачког узраста, романтику неких предела, штимунг" при заласку сунца и т.д., као и разне иредмете из ботанике, зоологије, океанограФије, астрономије, геограФије, етнограФије, анатоиије, бактериологије, индустрије, медицине и т.д., ми ипак не бисмо могли довољно нн појмити, а још мање правилно схватити очигледну стварност тих разнородних предмета у свима детаљима њихова облика и садржаја. Осећајући преку потребу, да се слике умножавају брзо и заједно с нанисима непрекидно и неуморно радило се на томе: да се пронађе и усаврши нека вегатина, којом би се могле не само слике верно, а исто тако брзо и јевтино умножавати, као и сииси типограФијом, већ да се може снимати са природе, т.ј. сликати реалан свет према потреби и индивидуалном осећању. И заиста успело се! Након скоро пуних 400 година, после проналаска типограФије (1440), пронашли су Дачер и Нјепе (1839 год.) и ту жељно очекивану вепиину што се назива ФотограФија или реална сликарка, која се толико нагло разграна и усаврпш, да је данас најбоље средство не само за верно, брзо п јевтино репродуковање слика ради илустровања књига и предавања, већ је она данас најбоље средство и за снимање с природе (нарочито за научне потребе); те тако данас можемо не само оно што 69*