Просветни гласник

1056

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

видимо но миого што гата гато не видимо на земљи, у мору и на небу, може се верно снимити и лако одштампати заједно са текстом. Зато се и каже да живимо у времену лепих илустрација. Откако је Фотографија као најсавргаенпја илустраторка стунила у заједничку акцнју са тинограФијом (служећи као ненакнадна основица препорођеног дрвореза, металогравирања и лптограФије) од тада се просветна пропаганда поче ионово хармонично развијати и гаирити у научном и уметничком јединству, као и рапије, т.ј. у комбинацији гатампане речи и слике, и од тада се и граФичко-штамиарска струка ирепородила и постигла врхунац умегничко -техничког савргаенства. Није било увек тако! Наши савременици, који су већ навпкнути, да им се списи и слике умножавају муњевитом брзином, т. ј. ротационом типограФијом н ФотограФијом, не могу ни да замисле, какав би данас бно живот без Гутенбергове и Дагерове вегатине, које су једино и најмоћније средство за демократизовање науке и уметности, а стим и подпзање културе. Ето, у томе лежи велики културнн значај граФичко-штампарске радиности. С тога ви, драги слугааоци, као ппјонири иосредног просвоћпвања, треба да појмите вашу улогу у нагаем друпггву, па да се и стручпом спремом узвисите над осталим културним радницима, онако као гато и ваш нроизвод стоји над производом свију осталих занатлија због своје деликатне улоге и просветног обележја. II. Развитак и подела граФичке вештине. Под граФичком вештином некада се разумевагае: писање, цртање и сликање (малање), као општа вештина, а сада граФичка вегатина означава специјалну проФесију, која се бави цртањем за умножавање и умножавањем (нутем штампања) свега што је нацртано и насликано. По другој деФиницијп, под граФичком вегатином ваља разумети: техничко илустровање књижевних и ренродуковање уметничких дела. Разлика између процеса „илустровање" н „реиродруковање" јесте само та, што процес „илустровање" означава да се слпка као саставни део текста израђује у мањој размери (формату)- и тако да се гатампа са текстом заједно; међутим процес „репродуковање" означава, да се слпка (или мапа) засебно умножава у већој размерп и употребљава као засебна целина или прилог књизи. * Све до почетка 19. века слике су се умножавале само на два начпна: дрворезом, (ксилотиппја) и бакрорезом (купрогравура) Ова два различита процеза сачињавали су у исто време и тзв. граФичку вештину. Примена дрвореза датира се много раније од металореза. Године 1798. пронашао је СенеФелдер нов начин умножавања слика т.зв. литографијгЈ, која образова трећи цроцес граФичке вештине но ипак сасвим на другоме прпнцппу. Осамдесете године 19 века литограФија по-