Просветни гласник

к о в ч Е Ж и ђ

1057

стиже ирхунац савршенсхва репродукујући слике и у бојама, тзв. хромолитографијом. Проналаском Дагерове вештине, тј. ФотограФије 1838., наетупила је око 1870. револуција у граФичким вештинама, која трајаше све до деведесете године када ФотограФија препорођена и технички усавршена стугш на чело модерне граФичке вештине као најпрактичнија илустраторка (сликоштамнарка) служећи свима старијим сестрама (дрворезу, бакрорезу и литограФији) као ненакнадна основа за модерно реиродуковање слика односно илустровање књиге и новина. Отуда иостоје нови технички процееп као: Фотоксилотииија, Фотометалотипија, Фотометалогравура, ФотометалограФија, Фотолитофафија, фотожелатинограФија (лихтдрук), Фотогалванотипија, Фотогалваногравура и т. д. Од кад Фотографија овако ирепороди граФичку вештипу од тада илустративно-репродукцијска техника иоста читав лавиринт разних и све бољих и бољих мегода и нроцеса за умножавање слика и мапа. Но сви ти нови или модернп процеси клиширања и штампања ииак чине са старпм процесима једну целину под општпм именом : граФичке вештине. * Нрема начину и природи самог рада, граФичке вештине деле се на гри категорије посебпих техника и то: 1) на цртање илп израду оригпнала; 2) на клипшрање оригипала или израду негатива (клишета); и 3) на штамнање с клишета. Истина, раније је граФичар био унпверзалиста, т. ј. цртач, клишер и штампар, а сада, у времену велпке утакмице, извршена је п овде ужа иодела рада, као и у тииограФСкој техници, а у циљу бољег успеха — иошто н. пр. цртач мора бити јачи и бржи у уметннчком схватању облика и компоновању граФичких предмета, клншер у техннчком извођењу разних манира, а штампар у подражавању и хармонисању боја. Прва категорија Ових вештина бави се граФпчкпм снимањем предмета или израдом оригинала на хартији, а према захтевима клишерске технике. Израда оригинала (нацрта) за умножавање пзводи се двема, у о^повп различитим методама или вештинама, г. зв. мануелографисањем и фотографисањем јер су мпогоструки захтеви п потребе данашњег друштва такве ирироде, да их не може једна метода у свему да задовољи. Тако, ФотограФија као строго објективна сликарка, употребљава ее са већим усиехом кад треба брзо, верно п детаљпо сиимиги предмете, које видимо и онако као што су, а мануелографпја, напротив, за снимање предмета из метафизике или из природе, које не видимо, већ их по памћењу или замишљању снимамо, или кад хоћемо реалне предмете да предсгавимо са одабирањем, т. ј. у извесној модиФикацнји или у нарочито комбиноваиој симболистици, антроиоморфији или у ображеној карактеристици.