Просветни гласник

КОВЧЕЖИЂ

1 Ов 1

и платинирана ФотограФија. Ротацион Фотографија иримењена је у Европи прво у Берлину (1895. ново Фотогра -Фско друштво), а по том од скора у Бечу. Својом брзином и једноликошћу ротациона ФотограФија јако конкурише желатинограФији (лихтдруку). III. Развитан и подела типогра®ске технике. КсилограФија (ксилотипија илп дрворез) као процес граФичке вештине била је претеча типограФији. Вештина да се и речи изрежу или клиширају на дрвеној табли (или плочи) и да се са те плоче (или клишета) отисну на разне материје без боје или са бојом, била је позната и у старо доба. Јога Вавплонци, Египћани и Римљани служили су се овом вештином за своје индустријске и просветне цељи, а нарочито за израду печата, монограма, штамбиља и хјероглиФа, који су означавали поједина ппсмена или речи у њиховоме језику. Та вештина примењивана је двојако. Прво сувим процесом, т.ј. тискањем (или печатањем) клишета на мекој материји, н. пр. на цигљп, посуђу, и т. д, ире но што их испеку, а на сличан начин, као што ми и данас радимо, прп затварању писама црвеним воском. Доцније, кад се је ова вештина и у иогледу њеног материјала усавршила, то тискањс или нечатање извођено је са бојом на тканини, кожп и хартији, а од прилике као и данас што ми радимо, кад се служимо штамбиљом. Тако се ова вештина за умножавање списа поступно усавршила али ипак на чринципу дрвореза све до проналаска Гутенбергове типограФије, која озпачава печатање: средством ливенпх металних слова на пресама. И ако је ова вештина у Еини примењивана још у почетку Христова рођења, ипак је она у Европи употребљена тек око 1300. И погато је била у свему слична са оном у Кинеској, држи се да су ту вештину из Еине у Европу пренелИ Арабљани заједно са хартијом, јер јејога за време кинеског цара Таитсу (959. год. по Христу) ова вештина била усавршена у Кинеској и за штампање књига. Године 1366. излазиле су Пекингешке Новпне „Кингнао" (гласник престонице), које су штампане иокретним словима, а те новине још и данас излазе у Пекпнгу. IIрелаз од ксилографског штанпања списа на тииографски, значило је коренита ре®орма у вештини умножавања сниса. Тај значајан преиорођај у нзради слова састојао се у томе, што је се до тада свако слово као п реч изрезивало посебно на дрвеној табли, а од проналаска Гутенбергова, дрвена слова замењена су металним покрегним словима која су се израђивала ливењем а употребљавала неограиичено пута поновним слагањем односно разлагањем. Овај нов начин израде покретних металних слова, за умножавање сииса, у Европи се нриипсује Јовану Гутенбергу као проналазачу те вештине око 1440 —1450 годпие. Године 1462 —1516 ово ливење слова усавршио је II. ШеФер.