Просветни гласник

1062

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Држи се да је вештину штампања с покретним словима у Кпнеској пронашао неки ковач Пи-Схинг још у X веку, али нпак не у овако усавршеном облику као Гутенберг у Европи. Гутенберг је рођен 1397. у Мајнцу; био је син имућног свештеника, а умро је 1468. као сиромашак, немајући деце. Његови стари били су но занимању већином ковачи, па је се и он пре нроналаска ливења слова, бавио разном прерадом метала, а иоглавито кујунџиским, гравереким и ливачким иословима. Оа препорођајем процеса о изради слога (или Форме) упоредно је се усавршавао и процес штампања. Гутенбергов проналазак покретних ливених слова не би имао онај велики значај без пресе помоћу које се Фсрма сложенот сниса може умножавати или штампати на савршенији начин од ранијег т.зв. рајбердрука, т. ј. штампање с табли без пресе помоћу кожног балона или трљача (рајбера). Све до проналаска Гутенбергове дрвене иресе, коју је он начинио ио угледу на пресу за цеђење грожђа, штампање је вршено само на једној страни лпста, а то зато, што су слова на другој страни хартије остављали јак траг реље®а (шатирунг) од нрилике као што и сад бива кад на влажној хартијц отиснемо коректуру са четком. Овај начин штампања извођен је дакле без пресе и називао се је т.зв. „рајбердрук" или тафелдрук. Онај старп начин штампања био је у Италији, а нарочито Холандији, тако развијен, да су Холанђанина. Л. Костера били означили као проналазача и ове нове вештине штамнања помоћу пресе, али се доцније ово нпје могло иотврдити п тако се сматра да је Гутенберг начннио и прву пресу. Прн штампању с табле без пресе, помоћу трљача или рајбера, стране су се лепиле једна на другу и тако се правио лист по лист за израду т.зв. блок-књиге пре Гутенберга. После цуног једног столећа усиео је Данер у Нирнбергу, да у неколико усаврши прву Гутенбергову дрвену р.учну пресу а 1620. начинио је В. Блај у Амстердаму другојачнју нову дрвену ручну иресу, од чије се конструкције по нека и данас још налази у неким штампаријама као успомена. Прва гвоздена ручна преса, коју је начинио чувени словоливац Хазе у Базелу, употребљепа је 1770. године, али је остала мало у употреби. Године 1800. појавила се је нова н практпчна т.зв. станопе-преса од лорда Станопеа и Валкера. Почетком 19. века извршена је коренита и значајна реФорма у штампарској вештини, јер је <1». Кенпг 1810. иатентирао у Лондону свој проналазак прве брзе аресе са тиглом, која је како у квалитету тако нарочито у брзпнп препородила вештину штампања, ма да су јој ваљци били кожни. Годнне 1811. појави се друга машина, која на место тигла имађаше цилиндер и штамнаше много брже од ирве са тиглом. На дап 28. новембра 1814. Лондонски „Тајмс" донео је ово саонштење: „наш данашњи број први пут је са парном снагом штампан иа првој дуилој магимнској (брзој) иреси, коју је