Просветни гласник
КОВЧЕЖИЂ
1063
иренашао Ф. Еениг.« Ускоро затим око (1718) Кениг је се удружио еа механичаром А. Ф. Бауером и вратио се у Немачку, па су под својом Фирмом „Кбп1§ е(; Ваиег" основали у Клостер-Оберцелу код Внрцбурга прву Фабрику за брзе пресе, која и данас постоји и ужива светски глас. Доцније су пронађене и ротационе машине, које су начињене у Америци по угледу на тамошње брзе пресе од А.рр1е§а(; е1 Кое-а из Њу-Јорка. Са усавршавањем ручних и машинских преса уноредно је се усавршавала и Фабрикација материјала за штампање. Кожни тампон или рајбер ускоро је замењен кожним ваљцима. Доцније кожу је на ваљцима заменио сируп туткала. Године 1870. Енглези су пустили у трговачки саобраћај масу за г ваљке од желатина као Фабрички ироизвод, јер су до тада пггампари сами справљали себи масу за ваљке, као и боју коју справљаше од ланеног уља и чађп. Но о псторији и Фабрикацији боја као и хартије говориће се у аредмету „Нознавање материјала и справа". 1 * Од првобитне речи „81етре1п" или штемплирање, Италијани су доцније са усавршавањем те вештине назвали „84атрепа" и тако се овај талијански израз код њих задржао и после Гутенбергове типограФије, па је и код нас одомаћен. Отуда се у место типограФија код нас и данас каже штамиарија, ма да је правилније назвати: типографија. * ТипограФија се дели на три категорије посебних техника. Нрва категорија (или словоливење) бави се израдом слова и свега ликовног и безличног материјала. Друга категорија или слово-слагање, бави се израдом Форме слога или клишета. Трећа категорија (или слово-штамнање) бави се умножавањем или печатањем Форме или слога, а на начин као што смо видели код типијске штампе за умножавање слика. Све те поменуте категорије данас су толико развијене, да стоје на идеалној тачци техничког савршенства, јер имају најсавршеније машине, како за ливење тако за слагање и штампање. (Оиис тих машина изложиће се у предмету „Познавање материјала и справа)". Некада је сваки типограФ радио не само словослагачки и словоштамт парски лосао већ и словоливачки, а сада у добу специјалностн извршена је и овде ужа подела рада. Тако је словоливење као засебна гехника потпуно издвојена од те друге две техннке п само у великим типографскнм заводима ностоје заједно. Међутим словослагање и штампање стоје још и данас у тесној вези једно с другим. Истина слагач не мора и практично знати штампарски (машински) посао и обрнуто, али инак, често се дешава још и данас, нарочито у мањим типограФијама, да оба иосла врши један исти радник, а такав радник назива се у неким местима „швг јцердеген."