Просветни гласник

1078

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНПК

учења, интернатски уређена, и једна нижег реда у Арти. 6) трговачке школе, државне тек од 1908. иначе приватном иницијативом основане; државних је 6. У њина последњих година раде 33 проФесора и 3 учитеља гимнастике. Број ученика био је 316. в) трговачка и маринска школа на Итаци, основана приватним поклоном. 7. Ратарске школе. Држави се чини прекор, да се и за ове школе, као и за трговачке, мало стара. И овде је најпре приватна иницијатива. Од помоћн двојице патриота основана је ратарска школа у Тесалији кодАлмира; а друга у Ларисн трошком великога народног добротвора Г. Аверова. Још је једна школа код Атине подигнута заузимањем пољопривреднога друштва. 8. Велике Школе. Овде је на првом месту народни университет. Згради је темељ освећен 7. јула 1839. а била је готова 1843. п стала је 600000 драхма. И овде су приватни прилози ималиважну улогу. Университет је при оснивању имао четири Факултета : богословски, правннчки, медицински и философски ; последњи имао је три одсека: литерарни, математички и природњачки. Ова два последња одсека доцније су спо.јена као Физичко -математички Факултет. Још уз њих долази школа за Фармацију. У свима Факултетима учење траје четири године. Студенти су слободни слушаоци, који имају само да полажу докторски испит. У Фармациској школи учење је три године. Законом од 24. Фебруара 1893. утврђене су катедре на университету. По првом закону било је редовних, ванредних и почасних проФесора, а по закону од 1893. има само редовних; титула почасног проФесора даје се само ћонопз сапза пр.еђашњим проФвсорима или при иступању. Закон прописује и како се добија проФесорско место. По закону од 28. маја 1859. основна плата нроФесору је месечно 350 драхма и повећава се после пет година за 50 драхма; највећа је плата 450 драхма ,'ечно. После 40 година службе добија се пуна пенсија. ПроФесори најмање шест часова недељно; ако преко овога броја часова читају и у семинарима, добијају по 100 драхма месечна додатка. Сем тога проФесори добијају нз државне касе испнтне таксе и то ио 5 драхма од лица на испитима из опгатих преДмета а по 10 драхма на докторским испитима као и на практичним медицинским и Фармациским испитима. — Закон предвиђа п доценте, али без плате, а студенти ннсу дужни слушати њихова предавања. Отуда је законска одредба само мртво слово на хартији. За ступање на унпверзнгет тражи се сведочанство о испиту зрелости из грчке гимназије у краљевини или Турској или из које европске једнаке гаколе, коју признаје држава. По свргаетку четири године студија полаже се докторат, који се састо.ји из опгатег, писменог и усменог испита и дисертације. Промоција је на старом грчком језику.