Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ИРИКАЗИ

1081

За овим се укратко набрајају грчке школе у ви.»1ајетима содунском, битољском, скопском (мадо) н јањинском. Овај одељак украшен је сликама некодиких депих школских зграда. Број грчких школа у Турској износи: 14 мушких гимназија, у које треба рачунати и богословску и трговачку школу на Халки, и 3 женске гимназије. Ако с овима урачунамо и ниже школе, онда је целокупан број школа 2563 а број ученика 154 118. На послетку се спомиње, да у грчке школе треба рачунати и школе у Малој Азији и на острвима као и грчке школе на Кипру. При изношењу прегледа грчких школа дуже смо се задржали код народних а нарочито код средњих школа у Краљевини. Особито је за просветне и културне нрилике характеристично уређење средњих школа. Њих је 39, и све су, сем једне, класичне гимназије, специјално старогрчке. Једино т. зв. „Варвакион" је реалка са нарочитом задаћом, да ученике спрема за нолитехнику. Из уређења грчких средњих школа види се особига љубав наспрам класичног образовања, али, како сам писац вели, из ове љубави „произилазе многе незгоде и штете за потпуну спрему грчке младежи. Оскудица у времену у средњешколској настави и несавршенство наставних метода с једне стране а занемарење наставе из практичних струка с друге стране допринели су, да има сувишне продукције у образовананим људима, који су сви тежили за вишим научним образовањем и по свршеним студијама нису имали класичну опрему за то, док је велика маса образованих била без практичних знања потребних за живот". Грчко друштво бунило се противу овога и тражило реФорму наставе на позитивним основама. Под притиском јавнога мишљења законом од 1908. основане сутрговачке школе; али, како умесно вели у свом приказу напред поменути проФ. Хорн 1 , број ученика у овим школама је 316 мали је наспрам 20 727 ученика грчких школа и 5295 гимназијалаца. У опште Хорнове су напомене врло умесне. Грци су по свом геограФском положају трговачки народ, па је веома чудновато, што идеал образовња и васпитања није прилагођен главној њиховој задаћи у живогу. Њихове средње школе, рекосмо, класичне су а не реалне. Можда Грци тиме аФектују са мало основаном историском традицијом као потомци старих Јелина. Као што је напред наведено, и писац признаје ову погрешку, због којеје дошло до сувишне продукције у школованим људима, неподобним за практичан јавни живот. Док је од свих университетских студената (округло 3000) у Атини половина у правном Факултету^ на политехници није их било ни пуна стотина.

1 На м., нав. стр. 556.