Просветни гласник
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
1199
основне шкоде, од којнх неке имају и нрогимназије, а стоје нод главним надзором бугарског ексархата, преко митрополита, а под управом дрквених и школских онштина. Уређење им се слаже са уређењем у Бугарској. Нарочито много има дечјих забавишта. Године 1907Ј08 било их је свега 755, и у њих је ишло 11932 мушкарада и 7282 девојчице, евега 19214 деце. На битољски вилајет долази 209 забавишта са 3714 мушкарацаи 2363 девојчице ; на скопски вилајет 147 забавишта са 2383 мушкарца и 1406 девојчицом; на солунски 315 забавишта са 4766 мушкараца и 2921 девојчица; на једренски 84 забавишта са 1069 мушкараца и 582 девојчице. У цариградском вилајету није било забавишта. Основних школа било је 1907/08 године: у битољском вилајету 230 са 7953 мушкарца и 4139 девојчица; у скопском вилајету 170 са 5759 мушкараца и 2873 девојчице; у солунском 332 са 9804 мушкараца и 3313 девојчица; у једрепском 133 са 4161 мушкарцем и 1781 девојчицом, и на нослетку у цариградском вилајету 2 основне школе са 135 мушкараца и 66 девојчица. Уза 66 од ових школа има прогимнаских разреда, у које су ишли 1950 мушкараца и 848 девојчица. Сем тога има једна петоразредна женска гимназија у Битољу са 164 ученице, једна иста таква у Скопљу са 125 ученица, и једна свештеничка школа у Скопљу са 85 ученика. Еао потпуне средње школе важе: богословска с^мипарија у Дариграду са 150 ученика, класична мушка гимназија у Битољу са 167 ученика, мушка реална гимназија са трговачком школом у Сољуну са 192 ученика, мушка реална гимназија у Једрену са 155 ученика, женска гимназија у Солуну са 234 ученице, женска гимназија у Једрену са 78 ученица, педагошка школа у Серезу са 112 ученика и 7 ученица и педагошка школа у Скопљу са 209 ученика. Са неким од ових школа спојепи су пансионати, и то за мушке у Скопљу, Солуну, Серезу, Једрену и Цариграду са 766 питомаца и за женске у Битољу, Скопљу, Солуну и Једрену са 337 питомица. У 1807/08 години било је наставника: у дечјим забавиштима, основним школама и прогнмназијама 1040 учитеља и 462 учитељице, ■свега 1502; у непотпуним и нотнуним гимназијама и педагошким школама 108 наставника и 25 наставница, свега 133 наставничке снаге. Плата наставницима није подједнака, већ се сваке године одре^ује изнова. Ако се узму сви подаци о бугарским школама у Турској, онда излази: школске године 1907/08 било је свега 1699 школа, у којима је радило 1148 наставника и 487 наставница (свега 1635) а било 42 764 ученика и 20 410 ученица, дакле свега школске деце 63 174. Завршујемо овај преглед, понављајући уверење, да ће он, нарочито по статистичким подацима, за нас бити и занимљив и користан. Београд. М. Ј. П.