Просветни гласник

1200

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Педагогика. Изложио Љуб. М. ПротиЛ. Друго издање, прерађено и ироширено. Београд 1911. Нова Штампарија „Давидовић" —- Љуб. М. Давидовића. Стр. 275 вел. 8°. Цена 5 динара. Изван сумње је да нам је иедагошка литература врдо сиромашна. Ређе се кад појави која боља књига из ове обдасти. Шта је томе узрок нећемо то иснитивати овде. Али ипак зато смемо рећи, да не би требадо да је тако. Васпитање нам је оскудно, несређено, недовољно. Радника на овом пољу има највише, особито кад се не мисди само на наставнике него и на родитеље, и онда издази да има ко да чита, да има шта и за кога да се пише. Ну све то нама као да не помаже. Педагошки списи у нас ипак су ретки, а нарочито системска педагошка деда веће вредности. Више од десет година протекло .је откад се ниједно тако не појави. Зато је сасвим појмљиво што су се проеветни радници могли да зарадују, кад су читали нретплатни позив на горњу књигу, особито кад се има на умудајепрво издање објављено 1899 год. Један од тих био сам и ја. Ових дана, баш на ночетку нове године, добили су нретплатниди и ову нову књигу. Ја сам је с пажњом нредистао, разгледао, па и прочитао, и могу одмах рећи да ми се свидело: 1. што је свако важније питање разрађено свестраније; 2. што је све у вези и врло нрегдедно издожено; 3. што је све исказано јасно, деним језиком, да ће моћи у пуној мери да разумеју њену садржину не само наставници основних и средњих шкода, већ и ученици учитељских школа, особито, ови последњи, уз подесна тумачења својих наставника; 4. обухваћено је све што је гдавно, и сваки онај који овај спис савлада може рећи да је задобио иоуздану основу за даље п дубље проучавање васпитних нроблема у духу новије педагошке науке. Ово се види и из прегдеда садржине на крају књиге, који би бидо умесно истаћи цео на овом месту, кад би просгор овог диста допуштао. Ја нисам Хербартовац. Ади ми се допада и оно отворено и с поуздањем истакнуто нризнање у предговору да је књига израђена према најбољим немачким писцима Хербартове шкоде, па онда оно: „Зато се надам да ће ово издање бити и од веће вредности нашим наставницима и наставницама" Тако треба. Ваља исповедати извесна начеда, ваља их бранити, кад се већ има уверења, да су она спасоносна. Ја то ценим, јер држим да је то збиља за поштовање. Ади ипак мени се чини да и Хербартова педагошка шкода не може рећи да је достигда све своје идеаде. Ну да у то не удазимо овде. Г. нисцу би се могдо замерити оно овде-онде, у обдику критике, задирање у наше просветне ранице, и ако он то чини пажљиво: да