Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1201

не увреди, да нас не забоди. Моасда би му књига више добила у нашим очима да није с понеком речи као стрелицом, указујући прстом на нашс мане, наше јаде, дирао наше ране. Ади не мари. Ми нисмо толико осетљиви, колико је он пажљив; ми се зато нећемо нн осврнути на његове стрелице, оне ће нас мучно и заголидати а камо ли заболети, сем ако се не пробудимо из дубоког сна, којим као да се наслађава наше колено, сања.јући покаткад и трзајући се, иа у томе мичемо тако помало и нашу веселу просвету унапред — сањиво. Детаљније нретресати садржину ове књиге, мислим да ми није нотребно, јер бих могао бити и субјективан, а ја то ипак нисам рад. У осталом нека то чини сваки наш вредни и одушевљени просветни радник сам за себе и за свој рачун. Кад сам довршио овај приказ, чух да је г. Министар проснете наредио да све наше школе, основне, средње и стручне, набаве ову књигу. Хвала му зато, јерједобро учинио. А .ја, препоручујући пажњи учитеља ову књигу због предмета који се у њој претреса, завршујем овај приказ леиим речима којима је нисац завршио своју књигу: „ Учитељи, и отаџбина и сви њени доори синови уздају се у вас! А ви никад не заборављајте да од вас зависи да ли Кемо биги среКнн, велики, силни и славни!" —Р-

цросвеии гласник, II кљ., 12 св., 1910.