Просветни гласник

79*

Б & .1 Е Ш К Е

1203

јер често у пгколи добива изражај оно, што у клици већ посто.ји или што је унело погрешно домаће васпитање. Много се гренш у исхрани деде. Деда, која су воћ пзашла из доба дојења, добивају и сувише много млека. Миоги родптељп дају „цудлу" и деци од 4—5 година. Најпре ваља деца да се павикну па једење, па тек онда, да им се даје да пију млеко. Превелпким ппјењем млека деца иостају млитава, бледа. Храна треба да буде проста и да у њој има мало слаткпша. Особито је шкодљиво за доцу, кад родитељп хоће да пх очврспу према хладноћи. Они чак и зими пуштају децу на улицу босу и нагопо пх, да сиавају при отвореним прозорима у хладној соби. Ло себи се разуме, да од деце не треба правитп мекушце, али се треба чувати и од претераног очеличавања. Не мање шкодљиво је доиуштати децп да со сувишо вежбају спортовима. И у овоме вроди мудра девиза: бити умерен. Не треба децу мучити којекаквим лекцпјама, него их треба оставити да расту. И духовно васпитање што се добива у кући пије без мапе. Дете се не сме осећати да је оно средиште куће, да со све ради за н.ога, већ се мора навикаватп да слуша. паравно штедећи што вишо њогов индивидуалитот. Богински се но противи телесним казпама, које допушта само родптољпма, а што со тиче школе, у њима се нпношто но сме допусгити телесно кажњавање. Кад дете походп школу. онда је најважиијн задатак домаћаг васиитања да доте навикне на уредност и па сталан рад; наравно да родптељп у томо морају продњачпти добрим иримером. Јов. М. II. * Америчани о француским основним школама. — У последње време Французп хоће себе свуда да представе као народ, којп има најбоље уређено основне школе са педагошке и демократске тачке гледпшта. Али је интересантно саопштсњо једпог амерпчког проФесора о школама Француске Швајцарске, а које јо саоиштење донео, како вслп „Началшое Обучонје" (№ 6 за 1910 г.), и Фрапцуски журпал П ЕписаГеиг (Васпитач). Цитпраћсмо то саоиштен.е, као критичко мишљењо амернчана о Францускпм школама. Напомене су врло умесне и од општег карактера тако, да могу вродеги за све европске школе боз разлике нација. ПроФесор ипше: „На мопо су ваше школо оставиле утисак мехаппзма, истина врло савршеног, али који се искључпво заспива на ауторитету. Ваши ученици иду у школу по заповести. Отац и мати им кажу: „Идите", али ири том не скривају, да пх само закоп пагонп да гааљу децу у гаколу, јер со боје новчане казпе плп затвора. У гаколи дете наилази на страшнога учптсља, који држи палицу у руци, као да хоћо њоме да укроти дивље стадо. И заиста, нужда брзо пагопи учптеља да прибегпе различним казнама: удвојепом раду, задржавању после школе, вучењу за ушп пли тужењу директору (управител.у). У последњем се случају на сцену појављује, као Фаталпа потреба, впша школска власт, која има право да казни затвором и која с тим стојп у блпским и тајним односима са полицијом, жапдармеријом н затвором. Захваљујући тој системи добива се то, да пајжнвља, најпесташнија деца брзу стичу славу рсволуцпонара, који застављају полицију да прибегно најОдсуднпјпм морама; вредпи иак чосто ропски послугани учепици сталпо жпве у страху од учптељева гнова, који их лишава сваке иницијативе. За време школског рада сваки је од ваших ученпка остављен самоме себи, јер иод страхом од казне оп пе сме да погледа у свеску свога суседа, не сме да се објасни са којим својим другом, нити пак да му шапуће.