Просветни гласник

1204

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Овде се индивидуализам развија иотиуно, али он лако прелази у егоизам. А после тога, таква појава једва да је нормална. Јер та нста деца, чии изађу из школе у школ. двориште, заједно се играју и заједнички оцењују и наставу и учитеља. при чем као иницијаторп и као предводници игре обично бивају најнесташнији. Добрим су ученицима казали: „Слушај, покоравај се, и не мешај се ни у што". И Опи се заиста иокоравају и избегавају своје другове, јер у случају какве крупне шале кад се улаже протест иротив учитеља, они у самој ствари не зпају нигата, али сс због своје ропске покорности страше да реку. На тај је начин солидарност разрода ири рђавим поступцима потпуна, п учптељ остаје савршепо сам на својој катедрн, као страх сиојих учепика, који се према н>ому тајпо дрско понашају". Тај систем, за који оп иризнаје да није леп, амерички проФесор претноставља систему самоуправе, која је примљена у његовој земљи. Ево шта он о н.ој вели: „Ми се у Америци не одричемо од појма ауторитета, али ауторитет стављамо или међу средства другога реда или међу изванредна. Њега замењује личгш и општи интерес. Кад Америчапин шаље своје дете у школу, он му каже: „да се добро живи, треба много знати; ја хо1>у да ти Ж.ИВИШ добро, према томе да много и знаш; ја ћу се жртвовати за тебе, платићу да се школујеш у доброј школи, али под условом, да се ти тиме користиш". Предусретнуто с тим, дете ступа у школу са жељом, да стече што је могућно више знања и са потребом човека, који неће да његови новци иропадају узалуд. Због тога наше школе имају најдемократскнји карактер. Од ученика свију разреда, па чак и од најмање деце ми стварамо нешто у виду синдиката. у смислу уређења у друштву, како би на тај начпн наши малпшани доцније бпли разумни и кориснп грађапи свога друштва. Свакн разред представља мали народ, који има своју самоуправу. Оп бира уиравпи комитет, школски или јјачки суд, који оцек.ује и иресуђује иоступке овога малог народа. Спстем днсцнплине израђују самп ученпци у духу пгколског устава и закона, који им не ускраћују слободу у васпитном послу. При таквом уређењу учитељ кад улази у школу може бпти сасвим снокојан, јер неће ништа пореметити његову наставу и пишта се неће деснти што бп га раздражпло. Напротив, он ће бити одушевљен пажњом својих ученика, који са таквим интересом и активногаћу елушају свога учитеља, као да бн хтели рећп, е су они догали у школу зато, да теку што више знања за благостање у животу. Захваљујући тој системи спмоуправе, која се налази у основп нашега школског васпнтања, Америчанн су и могли постати демократски народ, народ велике инпцијативе п енергије. Образовање дају учптељп. алп се парод сам васпптава. Самоуправи одговара самовасиитање". Д. Р. м. * УреЈјење очног надзора у руским школама. — Извештај о овој теми поднео је др. Р. Кац (из Петрограда) ОФталмолошкој еекцији једнпаеетога конгреса руских лекара, којпје држан у Петрограду од 4 до 11 маја 1910 године. Ослањајући се на своја дуга испитпвања у области школске хигијепе очију, као и на своја опажања, која је имао као надзорник окулпста у пгколама, известплац је у три нараграФа означио круг рада наставничкога особља, лекара и окулисте на чувању вида код ученика, и у закључку је исказао ове жеље, које је прпмила секција и конгрес унео у број својих резолуција: 1. Да бн се могло борити противу очних болести и кварења вида код учешша, потребпо је, где је могућно, завести звање школских очних лекара,