Просветни гласник

В Е Л Е Ш К Е

1207

ства просвете, да нас цотпуно обавестп о васпитању у својој земљи. Наша је памера била, да дамо кратак преглед о том, као што их је Минерва већ објавпла о Јаиану, Холандској Индијц, Паггами, Белгиском|Еонгу, алн смо брзо увидели, да бп место чланка у листу, то била књпга, шта впше велика књига. С тога смо одлуппли, да је објавиао у нашој збирди ЋотеИе ВШгоЊедие РеЗадодЈдие, у којој ће чивити две свеско, 2-бО ®р. (3 Фр. ваи Болгије) за цело дело. „Текст је послаи министаротву у С офцји, где ће га г. Златанов савесно ирегледати, тако да ће се издање моћи сматрати као службено, у толико више, што је то збпрка података црпепих на службопом извору и пзданих скоро од речи до речи. Мп позиваамо наше читаоце, да се без оклевања иретплате на ово дело". И код нао, свакојако, вреди прочитати ову белешку. —у. * Интернати у средњим школама. — У ирвој седппци ново основанога „^Ућеекг — СезеНвсћаЛ гиг Его1;егип§ уоп Рга^еп Лез {1си1зсћеп ип<1 аизШшИзсћеп ВМипдзчгезепз" 27 маја о. г. држао дпректор др. Кромер (Кгеттег) предавање, коме је била тема: 1п1егпа(;о ап ћ б ћ о г е п 8 с ћ и1 е п. Новоме друштву задаћа је студија п расправљање пнтања о пемачком п страном, иоглавито америчком вишем образовању, и оно хоће да даје више нростора уиоредном разматрању педагошкнх иитања. Садржај запимљивога нредавања дпректора Кремера обухваћен је овим тачкама: 1. Потреба алумната је оишта; ни издалека није довољна нриликл, која се сада нма за добро смештање учоника што су извап места; од ове невоље подједнако пате сви слојеви пашега друштва. 2. Велики алумнати старе врсте — н. пр. саксонске БапДез-игк! Гигз1епзсћи1еп, ритерско академије, кадетске куће — прежпвели су се и потребно их је преуредпти црема измењепим поглодпма па ашвот. 3. Само породпчнц алумнат малога обима — са 15 највпше до 24 иитомца — може да заменн породиду. 4. Може жпветп и усиешно радити спајање више породичпих алумната у једну ученпчку колоиију, која стојп под једном управом, а ири том свакој кућп оставља најширу слободу у развијању своје особености. 5. Најбоље је, да ученичким домом уиравља један брачпи пар, алн је добро и тада, ако његово средпште п душу чини неудата дама или удовица. 6. Могућно је и за пеко мањо градово проиоручује се овако уређење: сви приватни ученички пансиопи у месту стављају се под једну управу, ова. со стара за васпптање, заиимање и надзор пад дечацима, и грађапским породицама пе остпвља пг.шта више ного стан и храну. У дпскуспјп је по-знати берлинскп иедагог про®. др. В. Мпнх цреуређење пнтерпата старога стила у ученичке колоипје илп бар у породцчне алумнате означно такође као потребу, а обласпи школски саветник Кумеров узео је у заштиту старе алумпате. Трећи говорник нагласио је, како је питање о алумнатпма важпо и за више жонске школе, нарочито за т. зв. 81исНепад81а1|;еп, женске школе, које одговарају мушким гимназијама, реалним гпмназијама п реалкама. Разглодање неколиких врло добро уређепих кућа ученичких колонија чинило је закључак седппцо ц пзазвало је најживљо инторесовање, што су доказала и многа иитања, управљана, опој госиодн, која су најљубазније служила као вође. у.