Просветни гласник

1208

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Неписмени у европским војскама. — Интсреспи су подаци о аналФабетииа у евронсшш војскама. Преиа најновијим статистичким. иодацима има аналФабета у немачкој војсци 0,02°/ о , у шведској војсци 0,1°/ 0 ! У швајцарској војсци такођо 0,1%! 7 данској војсци 0,2°/ о , у енглеској војсци 2%, у холандској нојсци 2,1%! У аустроугарској војсци 22°/ 0 ! У италијанској војсци 31,3% У бугарској војсци 52,7°/ 0 , у руској војсци 61,7 0 /°, у румунској војсци 69%! У португалској војсци 70%, у сриској 79,6%Премва оии подацима, има у северо-западној Евроци око 2% аналФабета, у југозападној Европи 30%. а у источној Европи има 55 9 / 0 И проценат деце, која полазе школу у тии деловима Европе врло је различит. Тако у северо-западној Европи полази школу 75% деце у добу од 5 — 15 година; у југо-источној Европи 60%, а у источној Европи 27%. * Издржавање основних школа у Европи. — Издаци на основне народне школе у Евромн износе годишње пешто вшио од 2000 милијуна динара. Од тога долази на Немачку н Енглеску 430 милијуна, на Француску 212 милијуна, а на Русију само 85 мнлиона. * Просветне прилике у Шпанији. — Најжалоснијо стање оеновних школа бпло јо у Шпанпји. А.ш у повије доба иросветне прплико у тој песрећпој земљн почињу со иоправљати. Садашња либерална влада спрема доста оштар закон о обавезној настави у основиим школама. Родитељи, који би своју децу пеуредио слали у школу, биће ио том законском пројекту строго кажњени. А свниа опима, који у државној Фуикцнји имају ма каква удела а неиисмени су, остављрн је рок од две године да науче читати и иисати, па да се иодвргну јавном испиту. Мислило се да ће и Ферерове школе бпти поново отворене. Али су противу тога устали шпањолски бискупи, који траже да настава у свима основним школама иора одговарати духу цркве. Ну влада је издала декрет, којим се допушта, уз извесне услове, отварање световнпх школа, а укида се црквени надзор над основппм школама. И тако ће сад у Шпанији бити отворене готово све световне школе осим Федерових, од којнх се службени Фактори у Шпанији још нлаше. Јов. М. II. * Врој познатих видова животиња. — Енглески зоолог Шипли скоро је поднео британском Друштву за Напредовање Наука интересантап историјски иреглед зоолошке таксономије, т. ј. набрајање позпатих у пауци засебпих впдова жпвотиња. Још у 1830 години Гиптер је саставио иотпунн списак сввју тада позиатих врста. Затим такав исти списак био је састављен 1881 годпне. При упоређењу оба та сииска може се мислити о брзинп рашћења описне зоологије. Тако 1830 годипе зоолозима је било иознато 1200 видова сисаваца, а у 1881 години већ 2300. Број иознатих видова птица у том иеђувремену од 3600 понео се до 11.000; реитилија од 543 до 3400. Али спискови се нарочито знатно повећали у класама нижих животиња; тако број познатих рнба норастао је од 3500 до 11.000; мекушаца — од 11.000 до 33.000; наука — од 1048 до 8070; инсеката — од 49.100 до 220.150; јежева — од 230 до 18.043; црва — 3702, до 5.070, и најпростијих животиња — од 305 до 3500. Око 1840 године набрајалп су све познате