Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

19

верзитет као и за већину универзитета може се рећи да је само мадо отшкринуо врата оваквим радовима, јер се, по нашем мишљењу, делокупна уредба философског Факултета креће старим стазама неузимајући довољно у обзир послове који за сада само њему припадају. У нашој земљи која има свега један Универзитет не смеју се изгубити из вида и други задаци универзитетски. Наш Универзитет мора имати на уму ова три момента: природан однос свој према шкодама у ужем смислу, иодмирење државних нросветних потреба и удогу евоју у подизању дедокупне национадне културе. Прва два момента иду напоредо и стоје у узајамној вези, јер су интереси универзитета скопчани за интересе шкода и њихових просветних радника. Универзитет је дакле с једне стране већ и у свом властитом интересу упућен, да строго води рачуна о настави по средњим шкодама и о тотадној спреми наставника тих шкода. Не буде ди настава у средњим школама темељна и поуздана, не буду ли наставници довољно спремни да изводе ову наставу, то ће у првоме реду осетити Универзитет. Тек онда кад Универзитет буде одговорио својим задацима у овоме погледу; тек онда кад Универзитет пружи будућим наставницима средњих школа како солидну стручну научну спрему тако и шире опште образовање и педагошку спрему — тек онда ће бити оправдана критика средњих школа која се често чује и од наставника универзитета и од министарских изасланика. Да би универзитет добио спремне ученике потребно је да измени уредбу философског Факултета у два правца. С обзиром на Факт, да ученици философског Факултета улазе у редове наставника средње шкоде са одвећ једностраном стручном спремом, те су према томе у овоме позиву и једнострано употребљиви, мора се прибећи таквом груписању научних предмета како би, поред наука које чине њихову ужу струку, довољно ушли и у оне науке које улазе у такву једну групу. Но одмах морамо признати, да је немогуће одговорити овоме захтеву ако се све науке на Факултету буду предаваде само као чисто стручни научни предмети са свима детаљима, са улажењем у историски развитак и са увођењем у изворе и методе научне. Али то није ни потребно. Оваквоме раду је место само у обдасти уже струке. Остале предмете из дате групе ваља дати у довољној опширности, у равномерној обради а погдавито с нагдашавањем оних делова, који су од већег значаја за наставу у средњим школама. На овај начин добиди би се наставници, који би биди унотребљивији за свој позив једно стога, што би могли примити и предмете ван сво.је уже струке. што је неизбежно потребно и друго с тога, што би тиме била створена. могућност да наставник врши потребну концентрацију и да упозна своје ученике по разноврсности индивидуалних подобности. Но све ово само је једна врста подобности коју треба дати будућим наставницима. Друга врста спреме, без ко.је се не може ни за2 *