Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

мисдити наставник и васпитач, јесте педагошка спрема т..ј. познавање свога заната. У овоме погледу ствар стоји још горе, јер се оно мало тодериране иедагогије на нашем Универзитету ни у ком случају не може сматрати за довољно. Педагошко спремање мора бити организовано на много широј и јачој основи и то како у теориском тако и у практичном погдеду. Педагошка теорија претноставља иди боље речено садржи т себи и знања из. области Психологије, Логике и Етике. С тога у круг теориске педагошке спреме удазе и ове науке ади само у толико у колико су емпиричког карактера. Потребно је дакле да се ове пауке предају тако, како би бида могућа њихова примена у Иедагогији. Саму педагошку теорију чинида би Општа педагогија, историја педагогије и Специјалпа методика. Практична педагошка спрема пе сме се, као што је досад то било, свести на шаб.аонске и ретке поктшаје у извођењу наставе. С правом се може рећи да се на нашем Универзитету и не гаји практична педагошка спрема. Међутим без њеје цео наставнички рад тпућен неправшшо. Да Универзитет одговори позиву Практичног педагошког спремаља бтдућих наставника мора се организовати велики педагошки семинар у коме би, поред наставника педагогиј.е, узеди пуно тчешће и методичари појединих гимназиских предмета. У таквом семинару, посде стечене теорије, вршшш би се практични радови. У самом семинару држади би угдедна предавања специјадни методичари а затим по угледу на њих и ученици. Дискусија по овим предавањима имала би да расветли правилност или неправилност предузиманих методских поступака. А да би се вредност овога рада показала и посведочила на самом школском терену неизоставно се овакви покушаји морају вршити под потнуно реалним околностима т.ј. у каквој гаколи пред ученицима, јер се нредавање по методским и педагошким принципима мора вршити уз сурадњт ученичку и с прилатођавањем на дате околности и то у толико пре што је настава у правом школском раду испреплетапа с многим чисто васпитним и дисциплинским моментима. Оно што данас у том погледу имамо на Универзитету и сувигае је штуро и неорганизовано, Овакво не сме остати не само с обзиром на властити интерес Универзитета, да из средњих школа добија спремније ученике, него још и стога што је Универзитет дужан да одговори државним просветним потребама. Држави требају спремни наставници и њих неко мора спремити. Универзитети оних држава у којима се ове потребе подмирују нарочитим створеним институцијама ван Универзитета, средњешколским семинарима, могу се и дебарасирати овог носла, али наш Универзитет то не сме чинити. И ако Народне школе не стоје у тако тесној вези с Универзитетском наставом ипак се не сме оставити оваква провалија између