Просветни гласник

24

струје, и да преко нас, кад пређу, иду опет још врло дадеко. Код нас постоји још утврђено веровање да дадни ветрови додазе из северноледеног појаса, а топди ветрови, са готовом топдотом, да додазе из Сахаре или у опште из жарког појаса. То се веровање без критеријума примадо и преносидо са оца на сина, са учитеља на ученика. Нико се није трудио да се упушта у ветровска питања мислећи да су то стручњаци решили као што треба и да лајици немају ни права ни могућности доћи до неког другојачијег знања, које би могло одговорити правилнијем стању ове ствари. Људима, чији су послови везани за ветрове, могле су пасти у очи извесне „неправилности" по теорији општег знања о ветровима, али су те „неправилности" објашњаване на разне начине, који немају ничега заједиичког са стварним стањем ветрова. — У Кремнима врло често дува веома јак вихор, унраво једна бесна олуја, што је Креманци зову вјетреница , која долази са заиада од планине Шаргана. На западној страни од Кремана, с друге сгране Шаргана, находи се село Мокра Гора и тамо вјетреница никад не дува. Тамошњи мештани објашњавају: да вјетреница долази из далека, са црногорских пданина, па „прескаче" сва места до Кремана. Ако топли ветар негде не долази с југа, него рецимо са запада (Топода) иди са истока (Доња Тријешњица), онда се то тумачи: да ветар „завија", „скреће" око брда док не нађе лакши приступ. Обнчно се узимају ждрела и клисуре као канали којима ветрови протичу. Ук-орењено је мишљење да кдисуре збијају ветрове и да нри изласку ветар добија већу сиду, као у дуваљци. Ово мишљење деде и учени људи, а врдо је лако уверити се о неистинитости таквог тврђења. Кад у Голупцу дува јака кошава у стању је лађу иреврнути, али чим се уђе у Ђердап, код годубачког града, тамо је вода са свим мирНа и дађа иде као по мдеку. Кад се говори о кдими, у књигама се, као нешто сасвим сигурно, редовно пише: како су она места што се находе у затвореним додинама или котлинама ноштеђена од ветрова; или ако је неко место отворено са северне стране, а са јужне му се диже неко ведико брдо, онда се каже: отворено северном, а заклоњено јужном ветру, иди обрнуто, ако се брда находе са северне стране. Да су сва ова објашњења суште погрешке посведочиће примери. Шабац је са свих страна отворен, он се находи на пространој равници ко.ја се преко Срема и Маџарске пружа све до Будима, па ипак му не досађу.ју никакви ветрови; може се с правом сматрати да ова варош нема ветрова. Седо Топди Д6, нод Миџором, са свих страна затворено је у .једну дубоку пданинску котлину, као казан, у коју се може доћи само преко високих планина; у томе затвореном простору дува, баш од самог Миџора, ветар кривац, који је тодико бесан да задаје страх, а често пута доведе и човечији живот у опасност. Наша најјужнија варош, Врања, заграђена је са се-