Просветни гласник
НАСТАВА И КУЛТУРА
25
верне стране врдо високим планинама, а са свих осталих страна отворена је, и баш јој је северии ветар и најчешћи и најдосаднији, а сви су јој други ветрови незнатни. Шабац, Обреновац, Београд, Смедерево и Пожаревац, никад немају од северне стране тако јаке и честе ветрове као што има Врања. У свима тим местима северни је ветар и ређи и слабији од других ветрова, који долазе од околних брда. Јјжни ветар у нашим јужним варошима — Врањи, Л.есковцу, Нишу и Пироту — слабо се осећа. У Соко Бањи, која је с јужне стране заграђена високим Озреном, јужни је ветар врло јак и дува веома. често. Негде је ирави јужни ветар ладан, а источни може бити топал (Рипањ). Млавска седа Бистрица и Ждре.до находе се у равници отворено.ј према Стигу и Банату, а на. источно.ј страни су заграђена виеоким Омољским иданинама (Вукан и Сумуровац) и баш им са те стране додази најјачи ветар, кошава. У правцу тога ветра, на источној страни поменутих нланина, находи се седо Крепољин, а у њему је кошавабезначајан ветар. За кошаву, која бесни на неколико места западном страном оних планина што чине оквир Тимочком поречју, утврђено је, као „несумњиво" мишљење, да она додази из Руси.је и руских степа; са тим „Фактом" рачунају сви писци, који се макар каквом приликом дотакну овога ветра. Један писац, 1 ко.јн је нарочито дуго размишљао о томе ветру, тврдио је: да кошава Београду додази чак са подутара, од острва Суматре (!). Међутим кошава је наш чисто локадан ветар, који се ствара у самој бдизини онога места гдс се најјаче јавља. Таква је кошава у Београду, Пожаревцу, Раму, Голупцу, Ждрелу, Параћину, Дедиграду, Суботинцу и Нишу. Свуда она додази од брдске, а нигде од отворене стране. Она кошава, што се ретко јавља у Тимочком поречју, од Радујевца до Вратарнице, нема никакве везе ни сдичности са трансомољском кошавом. Овим примерима и мадо пажљивијим посматрањем доћи ће се до оваквих закључака: а). да су више ветровита она места што су међу брдима, него она што су на отвореним просторијама; б) да брда не закдањају ио.једина места од ветрова, већ напротив, од њпх и додазе највећи ветрови; в) да ветрови нису случајне ваздушне струје, који неки пут, узгред наиђу на поједина места, већ скоро свако место има своје одређене ветрове, а поједини ветрови долазе увек истим путем (правцем), као што реке теку свака својим током;
1 .Јован СтеФановић, Видовски —
„Охаџбина*, кн>. VIII.