Просветни гласник

34

НРОСВЕТНИ Г.1АСННИК

Предавањс језика удешено јс за дне врсге слушалаца: ирсдавањс основа језика за почетнике који хоће брзо и практично да нау 1с језик: и затим. дубље и научно изучавањс порек.1а и развоја језика за оне који већ довољно знају Француски језик, Поред теорије обраћа сс врло вслика .нажња и вежбањима, примена лодерне или историске граматикс. Француска комнозиција, тако исто нодешена нрема степену знања (мушалаца. Поред тих вежбања на Француском језику ностоје н нреводиоци за енглески. нсмачки, талијански и руски језик. До скора је постојао и нреводидац за бугарски језик и изгледа да ћс га онст поставити. Најзад, ирактичан изговор и француско изражавање, течан гови]» за једне, и дубоко научно изучавањс говорних закона за друге раде се на најмодернијим научним теоријама, Све саврсмене физичкс теоријс о звуку и физиолошкс теорије о органу за говор нримењене су у Фонетичком Институту и искоришћене да би странац што лакпге сав.тадао тсшки ф ])анцуски изговор. Изговор и нагдасак изучавају сс номоћу апарата за показивање и поправљање, дикција помоћу ФонограФа. Ностоје нарочити аиарати за испитивање говорног органа. ФотограФија и кинсматограФ сдуже за илустровање прсдавања. Нрви и једини у Француској, унивсрзитет у Греноблу установио је тај потпуни цикдус фонетичких студија који иде од практичног изговора до изучавања беседничке дикције, нов и важан не само за странце већ и за Французе. Књижевна; историја предаје се са намером да се странцима да верна, прегледна слика Француске књижевности. Да нри томе сумарном лрегледу вредност књижевности неби изгледала мања, а и да би се дао углед метода књижевних онширно се предаје о крупнијим преставницима појединих епоха. детаљно се аналишу извесна њихова дела. Ове године Моријо иредаје оиширније о Корнеју, Паскаду и Леконту де .ћи.гу, а Росе тумачи Тенов есеј о Расину и несме Л.еконта де Лила. Цреко целе године студентима је на расиодожењу нрилично снабдевена уииверзитетска бибдиотека и читаоница са Француским и страним листовима. Поред рада остављено је довољно места и шетњама и забави. Преко године, за време божићњег и ускршњег распуста, иреко дета сваке суботе и недеље нриређују се екскурзије, час на снежне врхове ДоФенских Алла: Белдон, Мушрот, масив Гранд Шартрез и јошдаље, до Шамониа и Мон Бдана; час у ведике вароши источне и .јужне Француске: Ллон, Марсеј, Ница, Моите Кардо. Једна од најдепших екскурзија јесте обидажење живописне Додеове Провансе: Ним, Ард, Оранж, Авињои, Тараскон, са њиховим споменицима из римскога доба; нарочито присуствовање преставама које трупа Француске Комедије