Просветни гласник

НАСТАВА Ц КУЛТУРА

35

даје у римском АмФИтеатру у Оранжу. II за време тих екскуреија. и на честим вечерњим састанцима нроФесори су ненрестаио са ђацима. са својим гостима, употребљавају ску своју духовитост да приреде што кише пријатности. да у младе душе урежу што више неизгдадљивих утисака, да улију што више љубави за Француски народ и његоиу културу. И труд њихов. као што се види из раније наведених бројева, сјајно је успео. Број њихових слушалаца из године у годину расте невероватном брзином. Универзитет у Греноблу није више мали и незнатан; подигнут са самртничке постеље он сада снажно буја и нагдо се развија. Његова оделења раширила су се на све четири стране ове леие, кокетне варопш. II не само то, активност проФесора његовог универзитета претила је границе не Гренобла већ Француске. Као оделење универзитета у Греноблу постоји Францускк Институт у Флоренцији сличан ономе за чије је оснивање у Петрограду Пол Думер недавно добио допуштење од рускога цара. Гренобл је и раније, због своје близине Ита.шји, био центар учења талијанског језика. Проширујући свој рад и на томе пољу универзитет у Греноблу створио је једно своје одељење у Флоренцији где даје могућности Французима да талијански језик уче на извору његовом и у исто време Талијанима ствара згодну прилику да без великих жртава уче Француски језик. После Париза универзитет у Греноблу привлачи највише странце. И тај Факт имао је једну неочекивану последицу. Велики број Француза који уче стране језике долази у Гренобл зато што ту у дружењу ' са сгудентима других народноети имају изврсну нрилику за нрактично учење језика који су изабрали. Сав тај напредак целог универзитета чини да и поред великог бро.ја странаца, број студената Француза је већи, те универзитет инак има претежно француски карактер, на супрот неким другим, женевском на нример, који је много више словенски и ориенталски у опште, и где је познанство и дружење са студентом Французом врло тетко, да не кажемо немогуће. Број Срба на овдашњем универзитету никад није био већи од пет. То су махом били свршени студенти Француског језика и књижевности на нашем универзитету, ко.ји су долазили да надокнаде једину сдабост својих студија: недовољност живе Француске речи. Али осим наших студената и проФесора Француског језика, требали би да га знаду и многи други. За наше учитеље посебице солидио и стварно знање једнога језика било би врло иотребно. Педагогија у нас врло слабо стоји. недагошка питања нас не преокупирају тако много; зато је доказ толико година неиопуњена катедра Педагогије на Универзитету и мали број претплатника и сарадника наших педагошких листова. Нашим учитељима требало би створити прилике и дати мо3 *