Просветни гласник

. 54

ИРОСВЕТНЦ ГДАСНИК

једну тчит. снагу не смо шпне доћи од 30 ђака и нс сме их бити више у учионици) а ујемчава подизаке здравствених пгеол. зграда и уводи подела ученика по снособностпма. У ногледу снреме учитеља и адмииистративних чиновника народннх школа, конгрес .је донео ове одлуке: 1. Данашња основна настава је у држави јавна и држава има данас делу управу о наетави у својим рукама. 2. Учитељи васнитавају за државу будуће грађане. Од учи- теља се изискује и ванредна снрема за звање. Научна учитељска сирема треба да одговара нриликама и захтевима данашњег модерног друштва. Учнтељ стиче стручно знање у семинарима н универзама, или се пак морају за њнх основатл носебни курсеви (учитељске академије) У учитељску службу не може бити нико примљен ко нема 21 годнну. Нико неможе бнти учитељ ко није оепособљен за то звање. Управитељем може постати онај који нроведе извесан број година као учитељ и који докаже снособности и подобности за то. Сви инснекторн основних н грађанскнх школа морају биги нз кола народних учитеља, треба да су најмање 10 година провели у служби као учитељи нар. школа и бира нх одбор састављен из већине учитеља основ. школа. За учитеље учнтељских школа узимају се опет наставниди из кола народних учитеља, који докажу спрсму н способност за то. За административие чиновнпке у управној просв. служби узнмају се они наставницц и инспектори основних школа, који се нокажу вешти и способни за то место. У ногледу нродужног образовања конгрес је донео ове резолудије: 1. Нужно је да се до свршеној основној школи продужи образовање како за дечаке тако н за девојчиде, који неће похађати вишо заводе, у продужним школаиа. 2. Оваки младић треба да се посвети оном звању које сам нзбере н докаже снособност за исто. Нужио је да се код школа оснују и радионице. 3. Ова продужна настава требала би да трајс најмаае 5 часова недељно п за њу су потребне нарочпте учитељске снаге. * Учитељске плате у Доњој Аустрији. — Законом од 26. августа 1910. год. овако су уређоне учнтељске илате у Доњој Аустрији. Сви учитељи п учитољице подељени су у 3 катогорије. У арву категорију долазе деФинитивни унравитељи и управитељице грађанских школа с нлатом од 2200 круна. Они који су служилп најмање 20 година у јавној служби а постану унравитељи овпх школа добијају 2400 крупа почетну плату. У другу категорију долазе двФинитивни надучитељи-цо једноразредних оиштих народних школа с нлатом 1800 кр. год. У тре&у категорију долазе деФинитивнн учнтељи-це општих народних школа, дворазредних, с нлатом од 1200 круна. После десет година службе, од којнх бар 2 треба да су деФинитивне, добпјају онп илату учитеља прве катогорије. Нривремени учитељи-цо дворазредних гакода прнмају годишње плате 1000 кр. а пошто положе испит оспособљења 1200. Оваки дефинитивно осиособљен учитељ, би.10 којо категорије, има нрава на 8 службених иовпшнца но 100 круна прве четиригодишње иосле 4 године а друге 4 после 5 година. Управитељи-це једноразредних школа имају Функцпонални додатак од 200 круна годигање; над-учитељи дво и троразредних гакола добијају као