Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТА.ЊВ

уцравихељи 300 круна, шесторазредних до осморазредних 300 круна додатка а где је више 500 круна. Додатак на станарину варира од 300—1000 круна годишње према месту у коме учитељ сдужи. * Уређење надзора у осн. школама у Италији. — Закон о надзору у осн. шкодама у Италији иретрпео је недавно знатних рвФорама и по вима је надзор у Италији за сад овако уређен. Надзорнички збор састављају: 1. Главни надзорници провинцијадни који имају идатб по 6000 песета годшпње. 2. Главни градски надзорници и надзорнице, које пдаћају градови са 5000 лосета годишње. 3. Надзорници универзнтетских округа са 4250 песета. 4. Надзорници цочетницн са 3150 песета. 5. Надзорници прицравницл са 2100 несета. Надзорницима је дужност да воде бригу над школама и управљају њима по педагошким захтевима, да гааљу потребне предлоге п извештаје Министарству итд. Надзорник не може бити нико ко нема 40 година старости. Надзорнички испит захтсва од сваког кандидата, да зна преводити с Францускога без употрсбе речника, даље да познаје добро школски закон и школску адмннистрацију, сем тога кандидат мора поднети израђену дисертацпју из педагогике или историје педагогике, н полагати усмено испит из психологије н етике. Најзад нма да коментарише који нознати педагошки спис после приправе од најмање 4 са.та. * Угарски универзитети. — Парнски лнст „Кеуие Јп^егпаИонаЈе <1е Геп8е1»петеп(;" донео је у својој 11 свесцн од 15 новембра 1910 године (стр. 437 — 442) чланак: Ј. Коп1, Гез ишуегвИез ћон8Г018е8, одакле узимамо ово што долази. Универзитет у Будим-Пешти. Године 1635 кардинал Пазмањ основао је у Нађ Сомбату непотпун универзитет, којн је Мараја Терезија пренела у Будим (1777) а затим у Пешту (1780). Медицински Факултет основан је 1770. Овај универзитет се управо развио тек у XIX веку а специјално носде аустро-угарскога сиоразума (1867). Број његовнх слушалацаје тада био 1921 а сада 6500 до 7000 (7048 у зимњем семестру 1908—1909, а 6491 у летњем семестру). Он има четнри Факултета: теолошкн, правни, меднцински и философски. Теолошки Факултет је католичкн; он сада има 13 нроФесора н једног приватног доцента са 96 учоника. ПроФесори нмају у онште 5 до 10 часова недељно. Правни Факултет има 31 проФесора и 17 нриватних доцената. У њему се изучавају нравне науке у ужем смислу и науке политичке и соиијалне. Број студената његових увећава се без престанка; он је првог семестра 1908 до 1909 достнгао до 3726. Научни рад врши се поглавнто у семинарима. Има их шост: рнмско нраво, нолнтнчка економија, статистика, политнчке науке, кривнчно право, ФИлосоФИЈа права. Медицннски Факултет можда је једнни, којн .је од времена дудализма претрнео најрадикалније реФорме; он се тако добро развио, да сада може да задржи скоро све мађарске студенте, који су раније ишли у Беч. У овом Факудтету нарочито иада у очп велики број слободних течајева: поред 23 магнстралне катедре и 22 проФесора, којн само имају титулу ванредни.