Просветни гласник

56

ПРОСВЕПШ ГЛАСНИК

налазимо још 78 приватних доцената, 8 унравника лабораторија и 47 иолоћнпка. Овај персонал предаје и управља над 1734 студената. За двадесет п пет последшгх година држава је утрошпла око 26 милиона дннара за ннсталације разних института и клиника. Философски Факултет дели се на једаиаест група; број про®есора је 40, приватних доцената 57, од којих 7 имају титулу вапреОни. Студенатаје 1224. Фплософски Факултет не спрема директно за разне лроФесорске испите, као Сорбона. Нека предавања имају заиста ирактични характер, али семпнари су преуређени, да студенте уведу у иаучни рад. За добијање наставничхога особља Факултету је додан један иедагошки институт, у ком се поред теориских предавања кандидати вежбају у настави. Универзитет у Колошвару (Клаузенбургу). Основао га је барон Јосиф Етвеш 1872 године. Његово напредовање показују овп бројевп: Године: 1872. 1882. 1892. 1902. 1909. Ученици: 258 456 624 1754 2319 Због четири вероисповести (католичка, лутеровска, калвинска и унитарна) у Трансилванији, које имају своје семинарије, колошварски унпверзитет основан је без теолошког Факултета. Као год и у будим-пеТптанском универзитету правни Факултет и овде има највише студената: 1562, од којих само један мали број пј ати предадавања. Жалбе иа иравничку најезду оиште су у Угарској. Младићи јуре на административне каријере а занемарују индустрију, трговину и земљорадњу. Вијничка каријера их исто тако не привлачи. Правни Факултет у Колошвару, који има 16 ироФесора и 9 ирнватних доцената, издао 1908—1909 године 558 диплома доктора права и 222 дипломо доктора политичких наука. Медицински Факултет располаже лабораторијама и клиникама потребним за наставу. Држава је ради тога поднела велнких жртава за иоследњих двадесет годнна. Студената је бпло 324, рачунајући ту и ученике Фармацпје, јер у ским унпверситетима ови ученици слушају најпре предавања у природњачком Факултету а затим у\медицинском. Број ироФесора је 13, број приватних доцената 16, којима треба додати особље у лабораторпјама и клииикама : 59. Овај Факултет издао је 30 докторских диилома. Философски Факултет подељен је, као у Француској, на Факултет за књижевност и Факултет природних наука; у њима се поглавито предају предмоти, који се траже на испитима за проФесоре средњо наставе. Ови Факудтотн такођо имају ирактичних курсова за иотребу кандидата, који их ретко посећују, што им не смета, да добпју дипломе. Тако од 241 студента књижовности и 164 студента природнпх наука само 88 је ирисуствовало овим курсовима, а број диплома за три испитна ступња у 1908—1909 било је: 194. Факултет за књижевност има 17 проФесора и 9 приватних доцената, а природњачки Факултет 11 проФесора, 5 приватних доцената и 20 помоћника за лабораторије. У оба угарска универснтета у начелу пуштају се женске, али треба да моле министарство. Њихов број врло је мали у Колошвару: у Будимпешти било их је 1908—1909 године: 58 у медицинском Факултету, 152 у философском п 14 за Фармацију, што чини свега 224 студенткиње. Осем ова два универзитета, за вишу наставу има у Угарској још других завода аолитехничка школ.ч у Будимпешти, која се зове универзитет техничких наукп и која пород инжињерске дипломе даје п докторску (<1ос(;ог гегит 1есћшсагит). Она је смештена у велпчанственпм зградама у Будиму. Да