Просветни гласник

ШК0./1СК0 КРЕТАЊК

туђег јозика, италијанског или снглеског, и даје му но три часа у свакој години. — Додајемо, да уставно и админисгративно ираво, које сс иојављује у четвртој годинн првога течаја, има у осмој годишг 1 час у сваком одсоку, н таво исто политичва економија и ФилосоФија у три одсека, 2 часа у сед мој и 1 час у осмој години. Ученици се нримају у први разред ио свршетку основне школе и иосле исиита. На крају првога течаја обавезан је другн испит, са дипломом. На крају другога течаја полаже со иос.тедви испит, који замењујс стари бакалорат, и љогов се диплом тражи за стуиање у уииверситет. Ови иснити иолажу со иред комисијом од четнри ироФесора гимназије или лицеја а иод нредседништвом једнога ироФосора, кога одређује министарство (онјезаисинт другога точаја један од чланова више наставе). Испит из оба течаја нисмени јо и усмсни. Испити за превођење из разреда у разред избачеми су, као и давањо награда. Али свака два месеца дају со оцене из владања и успеха у појединим наставгшм предметима; на крају годино даје со средња оцена за нрелазак у старијн разред: ако је уснех само из два предмета недовољан (из три у нрво.ј години), ученик се можо подврћн исииту. Свакн разред може се ионовити само један пут. Број часова рачунајући и музику, цртањо н земљонис, у свакој години и у свима одсецима јо 28 на нодељу, и то свакО нре нодне, рачунајући ту и четвртак, по три пуна часа. а свако после подне, сем четвртка, ио два часа. Између часова има ио досет минута одмора. Почиње со предметима, који сс сматрају као гдавни, али се изјутра умећу и сноредни предмети. ПроФесорн, који морају ноложити иснит из два сродна нредмета (н; 1 нр. румуискн и датински са Француским, латински са грчким, Француски са немачким, историју са земљописом итд.), обавезни су продавати ова два нред мета; хоће се, да-се барем у првим годкнама настава концентрује у једне руке. Мисли со и на то, да исти нроФесори нрате ученике из разреда у разред. ПроФесорима сс препоручејо, да вишо обраћају пажњу на размишљање него памћење Хоћо се, ,, да се код њих развије интелигенција, воља, дух иннцијативо и синтезе". Што со тиче наставних метода, у настави старих језика тожи се, да ученици сами извуку скнтактична нравила из текстова, које изучавају, и »више се држе идеЈа и иознавања жнвота старих ного граматнчких сунтилности". Настава прнродних и математичких наука дајо се такођо конкретно нрактичио, што више експеримоитално; прнмоњујо со индуктивни, тако звани хеуристкчки метод. Земљопис је нарочито политички, економски, етнограФскн. За живе јознке „ирописан је днректни метод«. Стручној спреми наставничкој .обраћа се јако пажња н подагогнја напредује. Кандидати нроФесорски мОрају две године на Университету изучавати педагогију н ирактички радити у недагоипсом семинару, као и вежбати се у средњнм школама, које су уза ове семинаре. За тим полажу иснит из два наставна предмета. Овај аспит обухвата писмене и усмено задатке, међу којима су и предавања нред ученицима. у нрисуству иснитног одбора; он бива само сваке треће године. Ако. шест година ио исииту, примљени кандндат пије још добио место, троба поново да сс нодвргне исниту. Сем тога сваке две године, проФосори сваке наставне струке морају се за време школског одмора састајати у педагошке конФеренцијо. Свакога месеца педагошке коиФеренције држо се у сваком за.воду под иродседншнтвом дироктора, који такође предаје.