Просветни гласник

60

ПРОСВЕТНН

ГЛАСНИК

Редовнн цроФвсори имају максимум дванаест часова недељне службе: они ночин.у са 300 динара месечно и на крају двадесет година, у четнри стална унаиређења, достижу до 576 динара (од овога сеза ненсију одбија 10° 0 ). У сваком разреду има главнн нровесор, који пази на ученике ван школе, надгледа куће, у којизса они станују (само два лицеја, од двадесет, су интерни), и има главну • унраву у разреду, дисциплинску и васинтну, односи са породицама, и еазива колеге свако вече, да се разговарају о ученицнма. Дисциплински савет чине ови главни, разредни проФееори. Општи скуп цроФесора у сваком заводу сазива се сваког месеца под председништво.м директоровим. Од других интересних подата.ка могу се навести мере, које су иредуаете, да породица учествује у раду школе: за тим отварење земљорадничких, трговачких и занатских одсека, у лицејима а нарочито у гимназијама, за оне ученике, који >шће или не могу да сврше целу средњу школу и који желе спремити се или за занат или за техничку школу, на нослетку, учествовање лнцејских и гшгаазијских проФесора у многобројним нословима око народнога васиитања. * О пуштању зкенске деце у мушке средље школе ,1,онео је иоследњи главни скуп немачко-евангелиског женскога савеза,, како доноси 1>је ћоћеге Ма<1сћеп8гћи1е (св. 11. за 1910 годнну, стр. 471), ову одлуку: Скун немачко-евангелског жепског савеза застуна то гледиште, да се женско.ј деци условно пуштање у мушке средње школе допусти свуда, где нема завода ове врсте за обра.зовање женске деце. Скуп мисли, да у овом случају добре стране условнога пуштања надмашују рђаве стране, ако би их бпло. и с тога тежи пуштању женске деце у мушке средње школе за целу Немачку. —7* О јавним вишим девојачким школама у Пруској узимамо нз I) 1 е ћоћеге М а <1 с ће пз с ћ ч 1 е (св. 12 за 1910 годину, стр. 536 — 537) ове ст-атистичке податке. У целој Нруској држави има 225 јавних виших девојачких школа. Од њих су 85 нотпуни заводи а 140 непотпуни. Као више учптељске школе уређено их је 81, као домаћичке школе (Ггаиепзсћи1еп) 25 п као праве средње школе (бСисИеиапзШкеп) 28; од ових последњих 23 имају .характер реалне гимназије, 2 гимназије и 3 велике реалке. Академски образовани директори унрављају у 189 завода, семинарски образовани директори у 24 четири потпуна и 20 непотиуних) завода, директоркс у 12 завода (само непотпунпх). Академски образованих проФесора и вшпих учитеља има 666 и 57 таквих помоћних учитеља, — свега 912. Број виших учитељица са сведоча,н.ством рго ЈасиИаЂе (ЈосепсИ износи 8 (од којих 6 имају и докторску титулу), број кандидаткиња са истим сведочаноством 7, број приправница 6. број женских семинарских чланова 7. — Број школаврло је разлнчан у појединим нровинцијама; у Источној и Западној Пруској је то 9, у Бранденбургу (сем Берлина) 44, у Берлину 10, у Померанској 8, у Познањско.ј 4, у ПГлеској 15, у Саксонској 22, у Шлезвиг—Хо.пптајну 9, у Хановеру 21, у ВестФалској 18, у Хесен—Насавској 17 и у Рајнској Нровпнцијн 39. Број ученица у многим вишим девојачким школама врло је значајан