Просветни гласник

школско крбтање

ству II Југословенству; 4) да се обавештава о напрецима средњнх школа и школских књижевности у Словена и других намредних народа; 5) да ради на познавању отаџбине и народа; 6) да оснују друштвену књижниду за шкодску књижевност и школски лусеј; 7) да застуна школске и наставничке интересе. ()д свога иостанка до данас, ПроФесорско се Друштво старало да одговори свима овим задацима, у колико су му допуштале разне ирилике, и материјална. средства којима је располагало. Далеко би иас одвело кад бисмо" хтели излагати сав тај рад, али ћемо ипак изнети укратко главније послове, које је ПроФ. Друштво до данас изводило. На првом меету највише је рађено на унапређењу наставе и васпитања у нашим средњим школама. На својми годишњим зборовима, којих је било 21, ПроФесорско Друштво је V већем низу предавања претресало многа значајна питања из наставе н васпитања, и о њима доносило своје резолуције. Од тих су резолуција неке уиесене. у закон, уредбе или наст. планове и програме, а неке су остале мртво слово на хартији. За. тим долазе закони и уредбе, наставни планови и програми, које је Друштво претресало у Управи или на годишњнм зборовима било као своје пројекте или пројекте Централне Просветне Управе. Али као најглавније дело ПроФ. Друштва у томе правцу је Наставник, који је већ навршио 20 година свога излажсња, што је ретко код наших стручних листова. У циљу да олакша ученицпма учење и да им прошпри умни хоризонат, Друштво јз иочело издавати 1895. годину Ђачну Књижницу, од које .је изашло 3 књижице, а уређивало је једно време ђачки лист Дом и Школг/ (од 1904 н 1905 године). Рад на уналређењу књижевности за средњс школе ПроФ. Друштво је вршило цреко Наставника, а тако исто утицањем да се донесу Правила за писање уџбенпка, која би допуштала .јачу конкуренцију и слободно издавање уџбеника. Узајамност међу наставницима одржавала се на састанцима, од којих се нарочито истицао годишњи збор, где су се састајали наставници из свих школа у Краљевини. Покушај за везе са наставницима ван Краљевине учињен .је још 1895, алн без успеха. Тек 1906 године изведено је упознавање с бугарским наставницнма, када су они походилн Београд, а за тим кад им је ПроФ. Друштво вратило ноходу у Софији . Тај рад није ни сада прекинут, већ је шта више појачан и очеку.ју се ускоро нове походе Про®. Друштва у Загреб и Љубљању. ПроФесорско се Друштво обавештавало о напрецнма средњих школа н школских књижевности у Словена и других наиредних јевропских народа преко Наставника, доносећн разне чланке о томе, а за тим и одашиљањем својих нзасланика у туђину на конгрес наставника, нриродњака и лекара. Рад на познавању отаџбине и народа отпочет је одмах нрнређивањем екскурзија, а тако псто доношењем чланака у „Наставнику", у којпма су се описивалп поједини крајеви наших земаља, илп износиле извесне етнограФске особине нашега народа. Одмах друге године свога постанка, ПроФесорско је Друштво покренуло оснивање књижнице целокупне дотадашње школске књижевности. Уиоредо с тим нокренута је и мисао о прнређнвању изложбе свих досадашњих уџбеника за средње школе (1892 године). Али се у томе наишло на велике преиреке, те је рад застао све до нрошле године. Тада је одлучено, да се оснује Шкрлски Музеј, у који би се прпкупљали не само ранији уџбеници, нросветни гласнпк, I кн>., 1 св., 1911. 5