Просветни гласник

66

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСННК

него н све што се до сада употребљава као наставно и васпитно средство у нашим средњим школама. ПроФесорско је Друштво ревносио штитило иптересе школе н наставника. Оно се старало и радило на надлежном месту, да се подижу нове школске зграде н да се побољшају хигијенске ирилике у нашим школама. Да бн се и интереси наставнички заштитили ПроФ. Друштво је утицало и предлагадо, да се у свима пројектима закона о сред. школама иобољша материјалло стање наставника, јер од тога зависи с каквом ће вољом и присебношку радити наставниди у школи. Оно је допринело, да се поправе неправде учињене данашњим законом некадашњпм нредавачима и приправницима, а сада ради, да се још и последњп трагови те неправде уклоне. Поред ових задатака ПроФесорско је Друштво радило и а% другима, којн нису поменути у Правдлима, али су исто тако знатни и у тесној су везн с циљем ПроФ. Друштва. Ту су на првом месту приређена изложба свих школских учила на I збору ПроФ. Друштва, а за тим прославе у част знаменнтих људи (Коменског. Гундулића), предавања ради иопуларизовања науке, која је Друштво почело приређивати од 1895. год., и рад на народном просвећивању, који је отпочео 1897 год. заједно са ректором и наставницима Велике Школе и Учитељским Удружењем. Вслпку заслугу има ПроФ. Друштво за подизање основне школе у Тршићу, месту рођења оца нове српске књижевности, а учествовадо је у оснивању Јестаственичкога Музеја (1896 год.) и у прослави стогодишњице првога српскога устанка издавањем Сиоменице, у коју су ушле све песмс о првом устанку. Покушај на установљавању одељења за материјално обсзбеђење наставника у ПроФ. Друштву није за сада наишао на очекивани нријем. Псто тако ннје се до сада могла оСтварити идеја о конгресу југословенских наставника, на ч:ему је рађено 1907 године. Од значаја су конФеренције београдских наставника средњих школа, које је Управа сазивала било ради претресања зиатннх питања из на.ставе и васпитања, било да сузбије какав покушај који бп претио интересима школе и наставника. У своме раду ПроФ. Друштво наилазило је чешће на веће сметње баш од онпх који су требали да га прпхвате. Једно време, 1898 год., наступила је опасност да Друштво угине, али је оно, срећом, пребродило и ту Сцилу и Харидбу. Било је прилика, када су му Централне Управе поклањале сву пажњу и поверавале израду закону и других знатних школских реФорама, а било је тренутака, када се Друштво морало напрезати да спречи, чак н сазивањем конФеренцнја београдских наставника, извесне покушаје појединих министара иросвете. У прошлој школској години ПроФесорско је Друштво покренудо неколико значајних питања. Пре свега Друштво је, захваљујући Г. Министру иросвете и директору II београд. гимназије, стекло врло згодан стан: добило је две собе за читаоницу и књижницу у новој згради II београдске гимназцје. До сада је Друштво чешће мењало локал, те се није могло мислити на оснивањс праве књижнице и читаонпце. Данашња је Управа одлучила да уреди читаоницу, да набави педагошко, стручне и књижевне листове, и да од читаонице створи средиште бар за београдске средњошколске наставнике, између којих до сада не беше чвршће заједнице. Читаоница ће отпочетп рад крајем Фебруара месеца.