Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

Српско народно позориште. — Посдедње позоришне сезоие, која је заврпгана крајем јуннја прошле године, биле су у Народноме Позорпшту 244 представе, и то представа српских комада 60, превода 184. И. ова је сезона, као и друге последњих година, била врло оскудна у оригиналним комадима, јер их је било свега пет: Иза божјих леђа (Бран. Нушић), Пре четрдесет година. (Вел. Ј. Рајпћ), 11 згариштц (Петровић и Пандуровић), Пзван живота (Драг. Ненадић) и На граници (Пво Ђппико). Да би се још боље видело, колико је то мало, трсба поменути, да се (од свих ових комада само један, Иза божјих леђа, може сам за себе играти, а да је од осталих један (Пре четрдесет година) еамо пролог, а остали комади у једном чину. Од тих новина највише је успеха имало Ћипиково На границп, Ну у новим преводима није се обиловало; било их је осам, што је завреме од једанаест месеци несумњиво мало. Узрок би се можда, могао по тражити у честом мењању управа, јер овде су најмаве утрвене стазе, да би нови људи могли њима без многог оклевања поћи. Од наших писаца за то се време најчешће давао Ј. С. Поповић (9 пута), па онда Нушић (8) и Б. Отанковић ! Коштана, 7 иу-та). Од туђих: Шекснир (22) и Сарду (12). Од свих комада највише .је иута (10) нгран Шекспиров Сан летње ноћи. Број туђих комада овај је: Француских 49 (93 представе), немачких 18 (38 представе), рускпх 6 (9), енглеских 5 (22), норвешка 2 (2), мађарска 2 (2) и грчки 1 (1). У овој сезони уведене су и две новине , дневне представе са конФеренцијама и глумачке школе. Држане су четири конФеренције : Ј. Скерлића Прве позоришне иредставе (1736.—1813.). В. Чајкановића 0 грчкој тра.гедији. и аозоришту , Ј. Максимовића Змајеви животни идеали и Песник људске нисности (Гогољ). Ове дневне представе с конФеренцијама или без њих, врло су корисне и не би их требало налуштати, само се треба иувати давања оних комада који или нису за омладину или је за њихово иравилно разумеваве иотребно више искуства и шири круг знања него га /може имати један иросечни гимназијски ученик. — Глумачка школа канда је завршним испитима и престала да живи. У осталом ирема успеху, који су њени учепици крајем сезоне показали, и према начину рада у то.ј школи, п боље је да та школа, каква .је била, престане. Ако управа понова мисли на отварање, могло би јој се ирепоручити, да изостави многе излишне предмете, да школа ипак има претежно практични карактер и да примање у школу буде конкурсом. По приходу је ова сезона била боља од своје претходнице. Српске представе донеле су 32.314,61 дин. (просечно ио 538,58), туђе 104.699,94 динара (иросечно ио 569,02). Год. 1908./09. било је свега прихода 129.745,45 динара. Да позоришни приходи ипак не расту сувише брзо, види се из тога гато је н. пр. год 1900./1901. било прихода 118.782,65, а треба знати, да је иоследње године приход иовећала и помоћ из „Велимировца" од 5000 дин. Рад у сезони 1910./11, још није довршен и о њему се овде не може много говорити. У главноме се може рећп, да се и он неће много разликовати од оног ранијег. Оскудица у ордгиналним комадима и овде се опажа: за неколико месеца на позорници се јавља само једна новина ове врсте Хасан-агиница од Ал. ПГантића. До душе, Шантић је преварио очекивања својих иријатеља и поштовалаца. ■— Да прошле године није било успеха у драмској књижевности, видело се н из резултата драмског конкурса. У броју