Просветни гласник

72

игоевЕтни глжснии

нцје било оскудице (конкурсои је добивоно 36 комада) алије уметничка вредност додносених рукописа била тако нсдовољпа, да,јс оцењивачки одбор једва могао одабрати од толиких такмаца два рада. који се, с мањим изменама, могу играти под обичним погодбама (НемоА од Драг. Ненадића и Вила једном ружа -једна од М. Димитријевића). Том ириликом је управа поднела нредлог Господину Министру просвете, да се од ове године заведе стални годишњи конкурс, на комс ће учествовати сви оригина.аи, који се у току те годинс играју. Ова одлука сасвнм је умесна и надамо се, да ће стога бити и одобрена. Наше Народно Позориште, крај све. пазкње, која му се с надлежне стране указује (сем другога од државе има иомоћи 100.000 дин.) не даје оне резултате, који би се од њега могди очекивати. У њему је, пре свега, врло много особља, те су ковчани издатци веома велики, а с друге стране много што-шта не достаје, да би се с иравом могло тражити што скрупулозније извођењс представа. Нарочито би се могло желети, да српски комади, и по игри, н ио костиму, и по декорацијама буду много бољи него што су ,1 ,0 сада били. У Народном Позоришту су иотрсбне, несумњиво, лноге рсФорме, где којс н корените. Надамо се, да ће се на томс почети радити јср, но свему судећи, за кратко време донеће се нов иозоришни закон, а он ће бнти најподеснија по.глога за нанредак и модеризовањс нашег једпног сталног нозоришта. Ж. * Културна лига. — Имајући за задатак ошити културни нреонорођај шире народне масе а свесна тешкоћа на које мора наилазити Кулхурна Лига у нрошдој години ограничила организовање свога рада на моравски округ. Да бн свој задатак иоузданије и брже извела она је одмах стуиила у јаче везе са хуманим, нросветним, натриотским и витешким удружењима узевшн из сваког таквог удружења . по једног преставника у сво.ј одбор. Главни путеви којима Културна ,1ига греди остварењу свога задатка јссу ж,ива реч, и оснивањс и потпомагање културних установа. Културна Лига је већ приредила велики број нредавања у разним местима, моравског округа. Предмст иредавања су већином хигијенске, грађанске, нацијоналне,' васиитне и ирактичне иоуке. Ми ћемо овде навести неколико тема из којих ће се најбоље видети нравац рада Културне Лиге: о политичком и културном стању Србије у XIX веку, о Србима у Турској, о сриско.ј књизи, о неговању песме, о физичком васинтању и потреби гимнастике, о улози породице у васпитању детета о занатском, трговачком и нривредном образовању у опште, о чиновништву у .јавном животу, о гајењу свилених буба, о здравственим приликама у народу, о нашим нацијоналним дужностима, о нотреби писмености, о штедљивости, о чистоћн, о задругама, о Босни и Херцеговинн, о храни, о утицају онштине на напредак школе, о. библиотекама, о важноети сеоских путева, о алкохолу итд. Као нлодове Културне Лиге на иољу остваривања културних и иросветних установа у моравском округу навешћемо: просветно-занатску школу, курсевп за домаћице, курсеви за неписмене младиће и дево.јке, варошке н сеоске библиотеке у многим местима, школски фондови , стрсљачке, гимнастичке и иовачке дружинз, вечерње и нродужне школе. Иосле рада од само иеколнко месеца Културна Лига је показала лепог уснеха, ко.ји ће бити све већи у колико се буде више водило рачуна 0 стеченим искуствима из досадагањег рада. За сада се може сматрати као највећи успех то, што је њеним радом интелегеиција доведена у тсшњу всзу