Просветни гласник

82

карактеру данашњсг схватања жнвота. Кроз све врсте и облике школског рада треба да се тежи образовању воље вели писац. У другоме чланку „ СггипШтеп етег ЕШЈс Лељ гетеп УУШепа" писац нам излаже Коеново схватање етичког проблема. Као прилог великоварошкој Педагогији под насловом , УоОсздг&ип(1ип(ј " излаже Шауер путеве за побољшавање хигијенских и васпитних прилика у великим варошима. Као један од најноузданијих путева предлаже писац да великоварошке општине, у интересу народне привреде, народног здравља и народног васпитања створе могућност жпвљења ван вароши свима онима који пате нод великоварошким нриликама. То се може учинити по угледу на баштенске вароши ства рањем варошких насеља око вароши с карактером живота на пољу. У овоме броју налазе се и мишљења о педагошкој академији као институцији за научно и недагошко усавршавање учитеља. МопаЈзсћпЛ: Гпг ћбИеге 5сћи1еп ћегаиз§е§е1>е11 уоп Е)г. К. Кбрке 11пс1 1)г. А. МаШиаз. X Јаћг§ан§. 1. НеЛ. Јапиаг. У овој свесци чувеног и поучног немачког листа за срсдње школе имамо две расправе: ^1з1 јиг сИе кпп/Чгдеп ЈиггзГеп <Ие КеппШз <Ле.ч 0-гГесМзсћеп поГшеп&гд ?" од А. .Јајста и ,, Оаз СгггесМзсЈге гп пег 8сЈш1ММппд сЈег Јиггз^еп" од Ј. Парча, у којима ппсци доказу.ју значај знања грчког језика за правнике борећи се противу супротног тврђења Борнхака ироФесора берлинског универзитета, који сматра да грчки језик пије потребан ни за опште образовање ни за прсФесијонално образовање правника. Борнхак тврди, да правнику није потребан грчки језик ни за лектиру грчких места у Согриз Јипз, ни за романистичке ни за студије из упоредног права. У овим двема расправама пак тврди се, да су за праћоње културног развитка у ирошлости, а на по се за разумевање Грка недовољна модерна тумачења и интернретације. Они мисле да се правник не сме задовољити преводима, јер је за научне циљеве потребно да се текст провери непосредним јуристичким логичким операцијама. Други чланак Ћ 2иг РогЊгМипд Лег (ЉеНеЈггег од Ј. Мелера расправља питање о путевима за научно и практично усавршавање средњешколских проФесора. Како су погледи изнесени у овој расправи врло значајни и за наше прилике то ћемо се задржати дуже на појединим тачкама. Зарад боље и лакше инФОрмације о кретању стручне и опште педагошке литературе иредлаже се издавачима педагошких часописа. да у својим извештајима о литерарним новинама буду још исцринији и прегледнији но до сада и то тако да дају не само годишњи укупни нреглед списа по струкама но и слика, модела, апарата и ископа., Исто тако издавачке књижаре добро би учиниле кад би овакве извештаје о поједнним струкама продавале по ниским ценама. У истој сврси требале би књижаре да изложе литерарне новине по гимназиским библиотекама на краће време. Уз то би требало олакшати употребу књига из универзитетских и градских односно народних библиотека. НроФесори универзитета требало би да држе курсеве за усавршавање наставничко како на самом универзитету тако и по разним нровинциским цептрима водећи при томе рачуна о правим потребама