Просветни гласник

ПРИКАЗИ II ОЦЕНЕ

наставничким а поглавито у погдеду нових научних тековина и метода. учила и музејских повина. Но на овоме усавршавању средњешколских проФесора треба да раде и сами они међусобним обавештењем и поучавањем како у кругу кодегијума тако и у обласним скуповима. Исто тако и директори средњих школа могу много придонети овој ствари, како тиме што би наставнике сазивали у стручне конФеренци.је за узајамно упознавање са напретцима и тековииама ове врсте, тако и тим што би упућивали наставнике на узајамно обавештавање. Само Министарство Иросвете требало би у већој мери да омогућава иосећивање курсева за усавршавање у земљи и на страни не само новчаном помоћи и давањем осуства но и обзнањивањем ових курсева и њихових програма. У чланку , РатпгепаЛиптаГе ", расправља М. Тил питање о такозваним интернатима у кругу породица. Овакви интернати јављају се као савременији облик од досадашњих, о којима ученици нису могли имати никакву накнаду оних благотворних утицаја које има породични живот. Опакви породични интернати у кругу породице каквог наставника престављају мале васпитне центре на место досадашњих великих интерната. Но писац овога чланка налази да се и код оваквог начина неговања и васпитања ученика јављају велике тешкоће. Палат, нисац чланка: „2иг РЏеде Лег ПегпшТипз1 ! ", осуђује што се у данашњим средњим школама у ученике не буди чуло за архитектонске и пластичне лепоте најближе околине, те се тиме не јача љубав према завичају а интерес за одржавањем особеног карактера завичајне уметности. На овоме би требало да раде не само наставници цртања но и наставници матерњег језика, историје и геограФије било у настави било у шетњама. .,1е11гргоћеп ипс1 1.е11гдапде" аиз с1ег Ргах1з с1ег ћоћегеп Пећган81а14еп, ћегаиз§е§ећеп уоп Рго! 1)г. ЛУ. Гпез ипс1 РгоЈ'. Бг. Е,ис1. Меп§е. 1911. 1. НеЛ. Чланак „8сМсЈсза1 ипп 8с1шШ т ЗсМИегз Ђгаи1 ^оп Меззгпа" од Шнајдера даје један покушај за решење и објашњење Шилеровог дела, налазећи да је главна тешкоћа у односу између еудбине и кривице. За овим долазе расправе: Ћ Уоп скт ЛИег, с1ет ЈУег1 шт Лег ЂеАеиГипд етег Вегће Ћотепзсћег Шегсћтззе и „Зопв!; ипс1 јеШ иасћ Ногах. 0(1. 15 а. III 6. 21—46" од Хајснера. Даље Еарл Цаук излаже једну угледну лекцију из Француског језика: „Бег КопјипкПт а1з Аи8(1гиск Аег ЛУШепбШП^кеИ". С пуно критичке обазривости написан чланак ,Кип81етећип§'' од Венерта, даје нам један зрео поглед на однос између двају васпитних гледишта: интелектуализма и естетицизма. II ако нисац признаје васпитну моћ уметности, ипак је врло обазрив у рушењу старог •и увођењу новога. Појава новога васпитног средства, уметности на супрот ра-нијем претераном научном образовању има као главну тежњу да одгурне у позадину васпитање зарад знања у корист васпитања зарад умења. Али се ио мишљењу пишчевом пре свега мора решити начелно питање о смислу и вредности ове нове врсте васпитања. Налазећи да