Просветни гласник

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

уметност као такова разнежава и да је уметношћу васпитани човек за практичан живот неупућен, даље да је васпитање уметногаћу само једна врста, један део васпитања у опште и да је плод њен пасивност на супрот импудзивној вољи, писац ове расправе мисли да. посгоје два разна схватања ово! 1 новог пасиитног иогледа. Ако се иде на то да се главна васпитна радња упути у неговању уметности као такова, онда наступа онасност да плод тога не буде разнежавање и тежња к пасивности душе у место акције и напретка; ако се пак уметношћу хоће да негује умење у оквирима великог укупног васпитања човечијег, онда ова врста васпитања обележава лепу добит. Абел под насловом: , Егетл1тог1 ипв, ВећпшоН гт ])еи1зсћеп " приказује једно своје предавање из граматике у III разреду средње школе имајући као главни задатак да у ученика створи разликовање између ГЈоћтуог! и Ггет<1Ђ г ог(; а према томе и допуштење употребе једне и друге врсте речи. Чланком Ђ Нбћепкш1с1е" писац Хелмут Шмит—Брајтунг указује како је за данашњу генерацију ваздухонловства иотребно да се упозна дубље и детаљније са висинама ваздушног мора и његовом природом. Он налази да све гране научног образовања треба да раде на томе да прошире знања у овоме погледу, а не да се овом наставном градиву даде нарочито место у наставном плану. Под насловом »Вге ВеЛопипд (ипМгопеИег Везгећипдеп т с1ег (ЈеотеГгГе " показује проФесор Дреслер на неколиким примерима како се може увести појам Функције у математичке уџбенике за средње школе, тако да се у тим примерима у исто време огледа и веза генетичке идеје са захтевом унапређења моћи очигледности и сазнања Функционих односа а да се при томе увек не употребљава реч Функција. Ови су покушаји потнуно у духу реФормних тежњи у математичкој настави. РасЈадодЈвсће 2еЈ1ипд. Наир1огдап с1ез Беијжћеп Бећгегтегешз. 40. .Јћ,ц. №*. 1. У чланку „ ЖоЈап Лез Ђ^едз!" расправља се питање о положају и награди учитеља народних школа у Немачкој. Писац чланка сматра да учитељски сталеж није добио своје право место тим што је преведен из нижег чиновништва у средње чиновништво и да треба наћи једну нову Формулу за решење учитељског положаја на основи врсте рада учитељског. Вредност и врста учитељског посла јест оно што треба да буде меродавно, дакле није питање „Где си научио што знаш?" и „Ко ти је сведочанство издао?" него ,Шта можеш да створиш и жта ствараш". Рад учитеља је творачки рад и он се не сме ставити на равну ногу с чиновницима средњег реда чији је посао далеко испод овога. Укратко, правилно решење овога питања не може се решити ако се врста и вредност посла не узме за полазну тачку. У чланку „Ваз IVоћпипдзрго61ет гт Вебеп Лез бсћиНсгпАеа 11 утврђују се статистичким податцима невоље које произлазе из сувише честог мењања стања: немогућност индивидуалног васпитања, нехигијеничност наставе, оскудица у вези између школе и ученичких родитеља и т. д.