Просветни гласник

88

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сорскога друттва. Лнст се, крај новтане потиоре и одабраног круга урсђнвачког одбора, одржао само коју годину, јер је, сиавши, на врло мади број претпдатника, — остао са недовољним новчаним средствима, а, у исто време. показао се, да је у последље време ослабедо и интересовање за њим. На три године посде Д. и Школе покренуо је проФ. Јеремија Ж-ивановић Венац, Књижевни омдадински дист, којије с успехом зашао и у другу годину свога издажења. Ђенац се у гдавноме разликује од Д. и Школе, што је више литераран, а мање педагошки (код Дом г< Школе било је обрнуто), ма да је сваки чланак и сваки ситнији придог складан са главним задатком, коме Ђенац служи. У томе задатку канда се најјаче опажа овадрта: пружити омдадини одабране радове наших најбољих писаца као углед, а, с друге етране, отворити младим радницима могућности, да се на књижевном пољу и сами огледају, разуме се, где-где уз помоћ и коректуру уредникову. овоме погдеду бидо је дена успеха, јер је Венац у првој години свога излажења имао повећи бро.ј наших најугледнијих књижевних имена, а уз то се као сарадниди први пут видели многи мдади људи, који показују и дара и уметности. Венац је довољно успео још у једном погледу: он је од интереса за све омдадинске појасеве, и за оне који тек удазе у читање, и за оне који већ пишу. Што није дако постићи: он није за почетнике иеразумљив, нити је за мдадића „дечји лист". Почетком јануара покренуо је проФ. Ив. Маширевић у Сремским Карловцима лист, Ђачки Пријатељ, и то једино за средњошколску омладину. По првом броју но може се рећи, у чему ће се овај лист нарочито одликовати од ранијих сличнијих покушаја, јер се у њему не находи ни.једна нова црта. Можда је то унекодико бујење интереса у омладине према корисним епортовима, јер је већ у првом броју посвећено подоста речи (а то је тек почетак) ФотограФисању и шаху. Ђачки Пријатељ, рекди бисмо, хтео би да буде надик на немачки Ђег ди1е КатегаА. У првоме броју находи се само једно књижевно име с пуним потписом, Мидан Будисављевић, с придогом, који је инак пре рапшрена анегдота него уметничка прича. Остадо је или са иницијалима или без потписа. Сем .једне песме ( Еолифа од протођакона Иринеја). Све је друго поука (почетак чданка Неколико речи о уметностима, Соколство, Лаза КостиИ, Лав НиколајевиЛ Толсти итд.) и, на крају, некодико ситнијих бедежака. 0 /јачком иријатељу нећемо пресудити по једноме броју. Ми верујемо, да од таквог листа може бити користи, ади у њему св_е треба да буде одабрано, смишљено и да дише једним духом. И једино желећи да лист буде у даљим бројевима бољи од првога, сматрамо за дужност да учинимо неке напомене. Сваки чданак мора бити сасвим правидног језика и угледна правописа, да би омладина у њима имала најподесније примере за усавршавање у овоме погдеду. То се не може рећи за све прилоге у ово.ј свесци, јер би се негде могде учинити и озбиљнијс замерке. Друго, треба водити рачуна о нивоу интелекта код ученика средњих шкода и, онда не пустити чданак о Тодстоју еа изразима, који су за ведики део гимназијских ученика неразумљиви.