Просветни гласник

200

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

У духу реФормног покрета излаже В. Рикс своје идеје о раду у ирвој школској години. Идеје су врло тачне и доследно изведене. Полазећи од тога, да су циљеви у првој школској години претерани, тврди он дл се велики замор јавља бага стога што се при одређивању ових циљева није водило рачуна о психичком и физиолошком стању дечијем. Заборавља се, вели он, да је потребно поставити мост између школе и дома. Школском раду у ужем смислу мора предходити један припремни курс, који ваља да заузме целу прву годину. Читање, писање и рачун несмеју се у првој години обрађивати као самостални наставни предмети. -Средиште рада у прво.ј години треба да је очигледна настава и настава у престављању опажањем схваћенога у виду разних ручних творевина. Очигледна настава мора и истини, а не као што је то до сад случај био само привидно, да буде темељ свему сазнању. Дечји нагон к чулном сазнању мора се у већој мери подмиривати. Главни посао у овоме погледу састоји се у стварању јасног схватања у веџбању дечјих чула по нарочитоме плану и у снажењу и дисциплинисању дечје пажње. Дете доноси у школу масу опажања и родитељског дома из места становања и његове најближе околине, другим речима унутрашњи живот буквараца много је пунији и разноврснији но што се обично то мисли.. Због свега овога комично је и помислити да се ова опажања могу расветлити и учврстити за неколико дана или две три недеље. Избор материје, која се има да обрађу.је у првоме разреду, ваља ограничити на градиво из човечијег живота и природе у домашају дечијег интереса. Завичај у свима својим видовима у вези народном појезијом и умотворинама даје пуно градива за овај посао. Облик наставе треба да буде у правом смислу дијалог а не у школској пракси јако одомаћено сецкање у безброј питања. Децу ваља пустити да весело и слободно изказују своје мисли. Мало ниже продужићемо излагање пишчевих мисли које се јављају као продужење овога чданка у 2. броју овога листа. У свесци 2. налази се чланак т Вге 2исШ пасћ 0. /'. Ж. Неде1$ рМадодгзсЈгеп ЛпвгсШеп " од Фр. Хемана. Полазећи од разлике у схватању психичког живота код Хегела и Херберта нисац хоће да докаже како је и Хегелово учење о занту ближе нравој природи дечије душе. Хегел не признаје никакве математичке Формуле за душевни живот и никакав механизам душе. И сматрајући да се душевни живот не да свести на живот престава, Хегел оцисује целу област душевног живота и тежи да све душевне појаве доведе у веку с највишим циљем душе, с моралношћу под којом он разуме стање у друштву, народу и држави у коме се^животни и културни односи све више организују по моралпим законима. Два су Фактора који ваља имати на уму кад је реч о запту: природна дисиозиција. и околина дететова. У првим почецима дечијег живота јавља се као јачи Фактор природне диспозиције, али се постепено у детету појављује својевољност која се нротиви општо.ј вољи. Тек у томе моменту настаје време за запт, јер тек тада дете долази до самосвести и осећа се као „Ја". Све. оно што се у томе ,Ја" јавља као производ насладе и ножуде мора се уклањати заптом. У сузбијању ових елемената не може се ићи само путем доброте, јер се и воља која је прои.звод наслада и пожуда јавља као елементарна сила која.