Просветни гласник

116

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

одељав иод а.; § 32 (скоро све); § 33 а) (од 7 одељака у овом § 6 почиње са ирава...) ; § 40; 43 (сен деФиниција); § 44 о дијагоналама иод а.; § 45 и 46 (иди, кад се већ хтело о* томе да говорп у I равреду, онда се послужити оптичком методом) и § 48. Разуме се да би према томе требало изоставити пршшчан број задатака, те би се обим уџбеника редудирао за трећину ако не и више. При распореду градива требало је (нарочито у I разр.) водити строга рачуна колико се може — према вероватној граниди интересоваља — задржати без прекида на једном елементу а да не постане досадан те и изгубљен. У овом делу опажа се тежља, да се том захтеву одговори, али се исто тако констатује да се, услед излишне системзтичности, више задржало (на пр. код углова) но што је требало. Практичност и рекреативност, та два важна помоћна средства која могу задобити и заинтересовати ученика (јер прво даје практичнн смисао а друго пружа забаву) у тексту су потпуно игнорисани. а не стоји боље ни са зададима, међу којима има истина по где што прилично практичности, али, у колико сам запазио, једини је рекреат. зад. 6 на стр. 58. У погледу излагаља усвојен је, по мом мишљеау, врло неподесан облик, облш саоиштавања који — као што сам већ наглаеио — узима местимично карактер аукторитативности и сувопарног набрајања, те — на супрот постављеној сврси — сузбија саморадњу ученика. Овај облик излагања добија свој нарочитн израз у чепгће употребљеној .пижчевој фрази; сад ћу (дакле он а не ученик) иацртати, повући, поделити... Уверен сам да би било много мање недостатака у погледу на количину градива и обраду, да је писац уевојио много целисходнији облик поступних и побудних питања на која се добија одговор посматрањем и мерењем непосредне околине и модела, које су ученици сами начинили. Задаци и питања су знатно боље одабрани и обрађени, ну и међу њима има доста апстрактних, те сувопарних и неинтересантних. Приличан би број задата.ка. и питања требало (као што сам већ поменуо) изоставнти као сувишна или бар превремена према програму I разр. (на пр. поред осталих скоро све у § 21, 26, 27, 28, 29, 30 ит.д.). Неки задаци требало би да су јасније и прецизније постављени (изгледа ми, да и у тексту при деФиницијама — и у задацима стил пишчев по где што није никако ни за ученике II разр.) на пр. § 9 зад. 6. и 7.; § 11 зад. 9.; § 15. зад. 8.; § 16 зад. 4.; § 17 зад. 5. и т. д. Жсто тако један недостатак лежи у недовољној практичној примени и потпуном занемаривању рекреативности. Према томе моје је мишљење, да се ово дело не одликује у потребној мери оним особинама, о којима је реч у пишчеву предговору и да се због сувишног градива (и према нашем програму и иначе) не може савладати у I разреду са успехом и без оптерећивања ученика. Сем тога при изради није требало сметати с ума, да овакав уџбеник — очигледна и пропедевтична геометрија — мора бити у једну руку уцбеник и за саме наставнике, тим пре, жто се врло погрешно математика у I и II разр. у недостатку стручних наставника додељује нестручним као »цубок«. У осталом и међу стручним наставницима није велики број оних који су сами успели да се емандипују старе методе и да се сроде са новом, чија је база очигледност и ученичка саморадња, (јер је врло тешко без икаквог примера и упута еманциповати се оног на жто се навикло за све време жколовања у гимназији, а Велика Школа — сада Университет — као жто је познато апсолутно нижта не ради у томе пр авцу). Мени је при руци »Нагладнал Геометр^д«, коју је израдио по лаборантној методи г. Астрлбт. на основу трогодижњег успешног рада а служећи се најбољим Делима у том правцу. Како у г. Рокнића, није по среди материјална добит нити аукторско частољубље већ, као што сам наглашава, истинска тежња, да се олакжа