Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

115

1 с!т лук 1' изноои тек ОЗшш); § 28 (напоредни и унакрсни угдови — чија је деФиниција врло неподесна. и нејасна за ученике I разр., као што је нејасна и деФИнидија парадедних); § 32 (о укрштању правих и равнина); § 33 (наставак о прав. и равн.Ј ит. д. Врдо оправдано избегавајући логинне доказе, писац их у доста случајева замењује аукторитетом, те чини погрешку, у тодико већу, што је у свима тим случајевима било лако заменити догични доказ очигдедним а Цо принципу саморадње. Идустрације ради навешћу некодико примера. Где год је реч о хоризонтадним и вертикалним линнјама и равнинама писац то сам аукторитативно исказује (сем у некодиво питања и задатака) у место да ученици сами то констатују сдужећп се виском и мирном површином воде у поширој боци, при чем постаје и нетачан јер тврди, да ивице коцке, која лежи на столу морају ео јрао бити хоризонталне дотично вертакадне *); чисто аукторитативно писац веди; ,кад су две ираве управне на трећој, онда су једна према другој упоредне«; његове (правоугаоникове) су стране по две и две упоредие и једнаке, дијагонаде су једнаке и полове се« (сдично код квадрата и ромбоида); »од ведичине кракова не зависи угао«; »тај ћемо дук поделити на 4 једнака дела (како ?), сваком од тих дедова припада но један угао, ко.ји је четвртииа правога«; поједине степене обичпо преносимо као лучне степене на кружпом дуку, који припада иснруженом угду" 5 (а није очпгдедно утврђен став: да једнаким дуцима у истом иди једнаким круговима одговарају једнаки средишни угдови и тетиве — што се доцније прећутно усваја при сабирању угдова — и да два пут већем дуку одговара два пут већи угао али не и тетика — ово последље требало је нарочито пстаћи, што деца Функционалност схватају обично као иропорционадност); исто тако аукторитаваи је при преношењ}", сабирању и одузимању угдова (неоправдано је тражити од ученика I разреда да конструпшу алгебарски израз а + 2/3 — Зу, као што је сдично захтевапо и при сабирању дужп), при говору о односу виших и нижих јединица за мерење површине и запремине ит.д. На оннм пак местима, где је изведен очигледни доказ неке опште особине, требадо је стално наглашавати, да се очигдедан доказ може генерадисати само тада, ако се овери на некодико различитих дикова исте категорије, јер иначе може бити сдучајни резултат и особина само тога носматраног лика а не и целе категорије. У ос.тадом, без те неопходне контроде, очигдедан доказ, изведен посматрањем иди мерењем на .једном само лику, може само прииомоћи оном одаком ученичком генералисању или безразложном схватању, као да је дата особина, која је у ствари посдедица нетачне (сдободноручне) иди специјадне конструкције. А то, као што је познато, врло много омета и у вишим разредима, нарочито у применама геометрије — пробдемима. Како се писац у тексту све до 36. стране ограничио иекључиво на коцку (и кугду) а о пирамиди се говори тек на 51. стр. то је тим самим ограничио већи и разноврснији материјад за очигледну обраду, те ностаје апстрактан и неинтересантан. При избору градива требадо се ограничити на неопходни минимум и одабрати га у оквиру програма за I разред. Писац је не обзирући се на програм иди тумачећи га произвољно (што у принципу не би бида велика погрешка) унео много више градива (нарочито из оног, које је програмом одређено за II разр.) но што се може нрећи у I разр. са успехом и без онтерећивања ученика. Тако. мисдим, требадо је изоставити ове одељке: § 5 с; § 15 1)) (а' прву тачку друкчије обрадити); § 17 с. ( а у првој тачки датп едементарнију деФиннцију); § 18 а; § 21, 22, 23; § 26 а; § 27 а. ћ. и с.; § '28 (све или бар дати јаснпје деФиниције за I разр.); § 30 с. и носледњи ') Неразумљиво је зашто нисац ирво говори о водоравним ирав. а не о »водо равнима *, у ком би случају био много јаснпји та.ј назив, но позивањем на озиб ваге