Просветни гласник

114

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

уџбеник г. Ровнића, с хим да се при новом издању обрати пажња и на новије стране уџбенике ове врсте. Влагодарим Главном Просветном Савету на иоверењу.

Према захтеву у смислу акта од 5. окт. о.г. СБр. 121, част ми је саопштити Главном Просветном Савету своје мишљење о књизи г. Г Б. Рокнића, проф. »Припрема за Геометрију 11 св. I (ирви разред). Последњих је година врло много урађено на реФорми гимназијске наставе у опште а математичке на посе. Стално недовољан цросечни успех а нарочито иозната антипатиЈа у већине ученика према математичкој настави, њихова неумешност и и неспрема, да чине практичну употребу од стеченог знања из Математике, тешкоћа с којом ученици решавају и најобичнија задатке из живота чак и при свршетку свога школовања у гимназији, показали су, да главни узрок лежи у неподесној методи и апстрактности градива, које — тешко приступачно деци — чини математичку наставу већ у самом почетку неинтересаитном, немилом, па природно и неуспешном. Специјално за Геометрију увидело се, да проучавање строго логичне Еуклидове Геометрије, без претходне припреме, ие може дати повољне резултате, јер тако примљена знања остају без реалне садржине и практичне употребљивости. С тога је у нижем теча.ју (код нас само у I разр.) дато врло видно место очигледној и пропедевтичној геометрији, у којој се без претензије на строгу систематичност проучава градиво, које су деца стекла искуством или које пружа правилно упућено носматрање непосредне околине. На интересантан, деци приступан, по могућству практичан и рекреативан а увек очигледан начин »олакшава се ученицима нижег течаја усвајање основних геометријских појмова, пружајући им стално могућности, да по принципу саморадње — на посебним конкретним случајевима прикупе и среде неопходни припремни материјал, с којим ће као ученици вишег течаја моћи лако и успешно оперисати путем логичног закључка«. Уџбеник г. Рокнића, који је до сада врло активно радио на математичким уџбеницима нарочито за ниже разреде, први је покушај у нас у томе правцу. Не улазећи у детаљну оцену сваког одељка по на особ, моје је мишљење, даје писап избором градива а нарочито обликом излагања и местимичном тешкоћом стила промашио сврху, постављену у предговору. После местимичне срећне диспресије од старе методе, не могуће је се лако еманциповати, писац се, и ако је сам осудио, брзо враћа тој истој методи, методи проучавања апстрактних елемената. Већ од десете стране писац у тексту напушта све више очигледну обраду, одваја врло брзо елементе од целине, на којој су запажени, пружајући деци место живог организма непријатан костур, иа се у доста прилика на неинтересантан, монотон и неочигледан начин врши ауторитативна анализа појединих његових делова; на тај се начин знатно сузбија ученичка саморадња а пружа маса назива и деФиницаја непотребних или бар превремеиих. Примера ради наводим § 5 с) (зрак, полузрак...); § 15 (о кругу...); § 17 с) (две нормале); § 18 а) (прва конструкција упоредних); §'21 (једнокраки нравоугди троугао, иричем се говори о иолови иравога угла и збиру углова а у деие још није сређеп иојам: угао); § 22 (једнакокр. прав. Д и квадрат); § 23, (допуњавање (?!) и угао); § 26 а ћ и с (мерење углова, при чем је требало обратити пажњу на Факт, да ученици тешко могу замислити а нацртати никако угао од 1" и 1', јер при полупречннку

15. октобра 1910. У Београду.

Илија Н. Ђукановић проФесор.

ГхДавном Просветном Савету,